Sećanje na Mijata Božovića, kompozitora Plave žene i Zelenih očiju: Od šargije do oboe, od Hanke do Miroslava

 
 
 ≫ 
 
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Mijat Božović (1941 - 2015) je jedan od najmaštovitijih i najpismenijih kompozotora narodne muzike

"Na mom licu pramen plavi,

u mom oku noge bose,

da l' se sjećaš druže stari

one žene, žene plave kose.

Bila mi je jedna topla zima,

bila mi je sve što srce ima,

bila mi je ali više nije,

prijatelju stari pozdravi je.

Snijeg pada ove noći,

u srcu se zima svila,

sjeća me na plavu ženu

što je nekad, nekad moja bila.

Na vernost se ona klela

sve dok njega nije srela,

topla zima, plava žena,

nikad, nikad nezaboravljena."

(Mijat Božović)

Baš u vreme dominacije sevdaha i Šumadije u narodnjačkoj diskografiji, pesma o jednoj plavuši osvojila je milione Jugoslovena. Da je napisao i komponovao samo "Plavu ženu", Mijat Božović je zaslužio ovaj skroman pomen.

- Premda sam dete mahale, proslavila me pesma koja nije u tom fahu. Mislim da su i publika i žiri bili zatečeni da jedan boem i sevdalija peva o plavuši. To se tad smatralo "lakim notama", žiri je sumnjičavo vrteo glavom, a ja i Mijat smo verovali u "Plavu ženu". Iako nismo osvojili nijednu nagradu, stekli smo ime na našem najvećem festivalu - ja kao pevač debitant, a Mijat kao siva eminencija i autor koji je prisutan od prvih godina festivala - pričao je Sejo Pitić.

Mijat Božović (1941 - 2015) je jedan od najmaštovitijih i najpismenijih kompozotora narodne muzike. Rođen je u Zubinom Potoku, a srednju muzičku školu završio u Prizrenu. Kao i mnogi muzikalni ljudi iz bivše Juge uputio se u Sarajevo na studije. Teoriju muzike usavršio je na Muzičkoj akademiji, a praksu na svirkama po Sarajevu. Naročito se posvetio etnomuzikologiji, pa je svo bogatstvo folklornih motiva sa jugoslovenskih prostora preneo u svoje pesme.

Tokom višedecenijske kompozitorske karijere, od sredine 60-ih do pa sve do raspada Juge, komponovao je desetine večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Zelene oči bile su moje" (Hanka Paldum), "Topla zima, plava žena" (Sejo Pitić), "Došlo vreme, izdaje me snaga" (Hasan Dudić), "Mala iz Novog Pazara" (Mile Kitić), "Plači violino, ljubav mi vrati" (Muharem Serbezovski", "Oj, devojko, jagodo" (Ekrem Pilić), "Selo moje malo" (Milan Babić), "Hiljadu želja imam", "Ljubav ili prijateljstvo" (Milena Plavšić), "Zora zori i dan zabelio", "Kad grožđe zri", "Cvetaj ružo" (Miroslav Ilić), "Lažno je vino" (Marinko Rokvić), "Volio bih da sam sunce" (Nedžad Salković), "Pesma pevača" (Dobrivoje Topalović), "Sedam sela, sedam mojih cura" (Cune), "Sevdahom sam goru okitio" (Safet Isović), "Đulo, Đulizaro" (Nedeljko Bilkić), "Zbogom ostaj ljubavi” (Vasilija)...

- Moj prvi nastup na "Ilidži" obeležila je pesma Mijata Božovića "Zora zori i dan zabelio". Snimio sam je 1973, samo godinu dana posle "Devojke iz grada", kada sam bio skoro anoniman pevač. Uplašio sam se tako zahtevne i raskošne pesme koja mi je ličila na staru sevdalinku, uplašio sam se i svih tih asova pored kojih je trebalo da stanem na binu. Dobio sam užasnu tremu i nisam se pojavio na bini Ilidžanskog festivala. Pesma je, ipak, puštena sa razglasa i dobila tri nagrade stručnog žirija. Bez obzira što tu pesmu ni kasnije nisam pevao na svojim nastupima, dugujem veliku zahvalnost Mijatu Božoviću što mi je komponovao ovakav biser - pričao je Miroslav Ilić.

- Imao sam mnogo većih hitova u karijeri, ali meni je ubedljivo najdraža "Pesma pevača" koju mi je napisao i komponovao Mijat Božović. Snimio sam je sredinom 80-ih kao poslednju, tek toliko da popunim album. Kako su godine prolazile, sve više sam je slušao za svoju dušu, iako je nikad nisam zapevao uživo. Tek kad sam ostao bez glasa, stigli su me Mijatovi stihovi: "šta će biti kad zamukne grlo i kad starost mladost mi nadjača, da l' će tada se seti neko da zapeva pesmu za pevača" - pričao je Dobrivoje Topalović u radio izdanju Muzičke apoteke.

Mijat Božović je bio pravi majstor u oživljavanju pesama naših predaka sa moba i sijela. Pesme koje su nekada davno pevali orači i kopači, kasnije izvorne grupe bez svirača, dobile su u Mijatovoj režiji ritam i neki novi tempo uz "Mlade Sarajlije" i Narodni orkestar RTVSA. Mijatovi aranžmani su unikatni, nikad isti, od šargija i tambura do flauta i klavijatura. Tako su u Mijatovoj režiji snimljene i pesme "Peške idem iz grada", "Cvetaj ružo", "Ćuti Đurđa" (pesma u koju Mijat unosi i narodnu psovku "**bem ti minutu").

Mijat Božović je preminuo 9. marta 2015.

(Goran Milošević)

Video: Kristijanova sestra poludela na Krsitinu: Nemoj to više da si rekla, neću ti ući u kuću!

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA