Šest godina od smrti "Ženskog Šabana": Sećanje na Branku Stanarčić

"Odvedi me dragi od sveta daleko,

Preporučujemo

da nam ljubav opet ne zatamni neko,

negde u tišini, u miru kraj mora,

u tvom zagrljaju nek' me budi zora.

Dok zalazi sunce za pučinu plavu,

na tvoje ću grudi da naslonim glavu,

u kolibi maloj od pruća i blata

lepše nam je nego u dvorcu od zlata.

Ti odvedi mene na ostrvo snova,

tamo gde nas čeka naša ljubav nova,

neka prošlost tužna ostane za nama

i da nikad više ne ostanem sama.

Gledaćemo more sa visoke stene,

ti ćeš uvek biti dragi pored mene,

poruku napiši, nek' nose talasi,

da je prava sreća kad je ljubav krasi."

(Radoje Mitrović Barajevac - Ruždija Krupa)

Kad se spoje Barajevčeva kompozitorska mašta, pesnički genij Ruždije Krupe i Brankino pevanje, dobijete večiti hit koji je poneo naslov po prvom stihu iz druge strofe "Ti odvedi mene na ostrvo snova". Doduše, ova pesma je toliko poetična i toliko hitična da iz nje možete izvući nekoliko prelepih naslova. Skoro svaki drugi stih je potencijalni naslov ove pesme.

- I da sam htela da promašim, nisam mogla sa takvim pesnicima. Pomalo mi smeta kad se Ruždija Krupa i ostale poete iz Barajevčeve ekipe (Miodrag Ž. Ilić, Safet Kafedžić, Mira Bukovčić Trišić, Novica Kostić) nazovu tekstopiscima. U stvari, moje je bilo samo da pevam - pričala je Branka Stanarčić (1953 - 2017) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Mustafa Ezić je prvi narodnjak koji je primetio da pevam kao Šaban. Sećam se, Šaban je u svojoj kući uvežbavao neke svoje prve kompozicije na stihove Novice Kostića. Mustafa je uvežbavao "Tamo kod najdaljih brda", a Šaban je uvežbavao "Jedina žena bila si za me". Meni se dopala ova druga pesma, počela sam da je pevušim, a Šaban permeti: "Mala, pa ti stvarno pevaš kao ja!"

Šaban je zakazao studio i 1976. godine u izdanju PGP-a pojavio se diskografski prvenac Branke Stanarčić u vidu singlice sa pesmama "Jedini čovek" i "Kao blagi povetarac".

- Šaban je moj uzor još iz naših dečačkih dana u Šapcu, mada sam volela i Danicu Obrenić. Kako sam i sama sazrevala, shvatala sam kakav je Šaban genije. Skoro svi pevači tokom vremena promene i boju i visinu glasa, a Šaban je uvek isti. Bio je najbolji i kao klinac, a i danas mu nema premca.

- Šaban me je uveo u diskografiju, komponovao prve dve singlice, a trebalo je da sninimo i jednu duetsku. Kad smo došli na snimanje, urednik PGP-a Mića Đorđević primeti: "Pa nema šanse, ovo kao da pevaju dva muškarca iste boje glasa."

Pohađajući Srednju ekonomsku školu u Šapcu, Branka Stanarčić postaje član KUD-a "Abrašević" i legendarnog hora "66 devojaka". Uz podršku profesora Vlade Krastavčevića, Miće Pantelića i Živojina Jeftića prijavljuje se na "Raspevanu jesen" Radio Šapca.

- Tu sam upoznala Radoja Mitrovića Barajevca. Priznajem, odmah sam se zaljubila. Bio je "retka zverka", izuzetan dasa, iako je bio pijan kao čep na našem prvom susretu.

- Probao me na Zaimovoj pesmi "Konja vodim, peške hodim". Onako pijan, samo je procedio kroz zube: "Mala, pa ti otkidaš kao Šaban." To je bila moja prva audicija kod budućeg supruga. Ubrzo smo se i venčali, a od 1977. snimala sam samo sa Barajevcem. Otac mi nikad nije oprostio udaju za čoveka koji je bio godište moje majke. S druge strane, Barajevac mi je bio kao drugi otac. Čuvao me od estradnog prljanja, zabranjivao mi da pevam u kafanama i na vašarima.

Barajevac je od Branke mogao da napravi i megazvezdu, ali je svoju suprugu čuvao kao damu za trajne snimke najtežih i najlepših izvornih pesama. Barajevac je od Branke kreirao pravog radio pevača.

- I pored desetina hitova i zlatnih ploča, ipak mi je najdraži album sa narodnim biserima ("Kišo tiho padaj", "Devojka sokolu zulum učinila", "Bulbul mi poje", "Moj zumbule", "Karanfil se na put sprema", "Stade se cveće rosom kititi", "Pšeničice sitno seme"). Ja sam možda i prvi pevač koji je snimio album samo sa izvornim pesmama i to sa ansamblom moga muža koji je zvučao kao Narodni orkestar.

- Volela sam te široke i teške izvorne pesme koje su mi uvek bile draže i od najslušanijih novokomponovanih. A i Barajevac je imao jedinstven izraz, što kažu muzičari specifičnu "kabinu". Dovoljno je da pritisne harmoniku i da ga prepoznaš.

Diskografska karijera Branke Stanarčić bila je kratka i munjevita. Od 1976. do 1987. snimila je sedam singlova i tri LP-ija. I pored šabanovskog glasa i vanvremenskih hitova ("Jedini čovek", "Kao blagi povetarac", "U kolibi maloj od pruća i blata", "Dve smo sestre, dve sudbine", "Staro mesto", "Vrati mi srećne dane", "Sama sa sinom", "Proleće bez tebe", "Ne idi u proleće", "Dođi pod moj prozor", "Kulu gradm, vihor je obara", "Pošto svirači jedna pesma", "Prošli su snegovi") ostala je van domašaja estrade i medija.

- Kad je estrada u pitanju, ostala sam žena iz senke, nisam imala tu pohlepu za televizijom. Gledam ove moje navalentne kolege pa se pitam da li su svesni koliko su dosadni i da li se stide svojih unuka. Dosadi i pečenje ako ga jedeš svaki dan.

- Ja sam u diskografsko-estradnom svetu prespavala 21. vek jer nema vrhunskih kompozotora i tekstopisaca. Tačnije, ima ih, ali su skrajnuti od strane klanova koji kod ovih glamuroznih promovišu pesme tipa "Osećam se k'o da si me bacio sa mosta pa me boli svaka koska". Kod ovih glamuroznih je sve više plastike a sve manje muzike. Prema takvom primitivizmu ja nemam milosti, bila bih gora od Staljina. To je zločin prema masovnom ukusu.

Legendarna Branka Stanarčić preminula je 6. marta 2017. godine.

(Goran Milošević)