82. rođendan Nedeljka Bilkića: "Za sve što sam postigao dugujem majci Kosavki"

"Ostala je moja majka

Preporučujemo

verna domu svome,

a mi deca rasuli se

po svetu belome.

Vraćamo se majci

kao zreli ljudi

i svaki je od nas moli

hajde majko sa mnom budi.

Odmori se majko jednom

jer za odmor nisi znala,

nek' ti starost srećna bude,

sve za decu ti si dala.

Ostarila majka rano,

znam joj svaku boru,

proteće joj zivot celi

u znoju i umoru.

Na život se stara

požalila nije,

a znali smo da je zbog nas

sto nevolja bije.

Izvela je naša stara

decu na selamet,

svima dala hleb u ruke,

ljubav u amanet.

Ništa nije onom ravno

što je majka dala,

na ruke je svi nosimo,

kažemo joj majko hvala."

(Nedeljko Bilkić - Ruždija Krupa)

Na današnji dan, 3. marta 1941. godine, u vihoru Drugog svetskog rata, rođen je Nedeljko Neđo Bilkić.

- Ja sam ratno siroče. Imao sam petnaestak dana kada su mi ustaše ubile oca. "Odmori se majko" snimio sam baš u čast moje majke Kosavke koja je odgajila i na put izvela nas šestoro dece. Ova pesma me sve više pogađa, jer za sve što sam postigao u muzici dugujem mojoj majci Kosavki - priča legendarni Neđo za Muzičku apoteku.

- Vezan sam i za majku i za zavičaj, ponekad odem u rodno Bugojno. Ali zavičaj je lep dok u njemu imaš majku, oca, brata, sestru. Kad sve to ode, onda ode i zavičaj, a ostane pesma i sećanje. Zavičaj su pre svega ljudi pa tek onda sokaci i tarabe.

Nedeljkove pesme pevaju o zavičaju, majci, ljubavi, toj iskonskoj čežnji što se sevdah zove.

- Moje pesme traju zato što pevaju i pričaju istinu života, zato što su verna slika jednog "vakta i zemana". Odemo na turneju pa ostanemo mesecima, ostanemo danima u jednom mestu, pevamo mnogo više nego što smo se dogovorili sa organizatorom. Iz tog druženja, iz tog produženja lepih trenutaka nastale su i mnoge lepe pesme.

- I moja "Krčma u planini" je životna pesma, nastala baš u jednoj takvoj egzotičnoj kafani iznad Travnika u koju smo posle turneje svratili da se dobro narakijamo. Opčinjen lepotom krčmarice Mare, operski pevač Mirosllav Čonkić je za pet minuta napisao tekst. Meni je brzo izletela melodija, Radojka Živković je to odsvirala, pesma je ubrzo prihvaćena kao narodna, a krčmarica Mara možda nikada nije saznala da je pesma baš njoj posvećena.

Nedeljko Bilkić je jedan od rekordera po broju snimljenih pesama (pedesetak singlova, dvadesetak albuma, trajni radio snimci - oko petsto pesma) i festivalskih nagrada.

- Samo na Ilidžanskom festivalu imam jedno sedam-osam pobeda, nekoliko pobeda na "Saboru", "Vogošći", Festivalu u Parizu, pa "Pevač godine", pa "Zlatni mikrofon"...Nikad se nisam busao ni priznanjima ni slavom, a mogao sam da se okitim kao oni isluženi Solunci ili borci iz '41.

- Ja sam kompozitor ogromne većine mojih pesama koje su ostale u narodu: "Krčma u planini", "Most do moga zavičaja", "Ti si sve što imam", "Ja mlad pijem noći", "Kad umoran budem pao", "Odmori se majko", "Sviće, sviće, rujna zora", "Ne zali je druže moj", "Amanet mi babo ostavio", "Tvoj otac i mati našu ljubav brane", "Potrošio jedan život"...

Pored novokomponovanih pesama u Nedeljkovom repertoaru su i stare narodne pesme i sevdalinke kojima ga je zadojila majka Kosavka. Nedeljko ih i dan-danas zna napamet, a to je repertoar od par hiljada pesama.

- Ima i onih koji me pitaju kako ne znam neke ultrapopularne pesme od aktuelnih zvezda. Pošteno rečeno, nemam gde ni svoje pesme da ispevam a kamoli da učim tuđe. Ja ne znam nijednu Cecinu ili Draganinu pesmu, ne zato što ih ne volim, nego ih stvarno ne znam. Da budemo iskreni, ni te velike zvezde ne znaju moje pesme, sem dve-tri udarne.

- Posvetio sam se pesmama koje meni leže, a da bih naučio sve te teške sevdalinke morao sam da usavršim tehniku disanja. Ove popularne ritmične pesme lako se pevaju, možeš da dišeš posle svake druge-treće reči. Dok, recimo, ima bosanskih sevdalinki u kojima celu strofu ne uzimaš vazduh.

Nedeljkove pesme ključaju nostalgijom, Nedeljkova duša je gladna Beograda i Bosne. Fizički je rođen u Bugojnu, umetnički na "Ilidži", a poslovno se ostvario u Beogradu.

- Moja deca su otišla u beli svet i tamo se ostvarila. Stariji sin je završio medicinu, a mlađi je elektroinženjer. Ja sam obišao svet nekoliko puta, mogao sam da živim u najvećim metropolama sveta, ali ne mogu bez naše zemlje i naših ljudi.

- Ja sam narodni pevač i narodski čovek. Nikad nisam lebdeo u nekim nebeskim visinama slave i popularnosti. Znao sam da ću se jednog dana morati spustiti dole, među narod. A da sam bio rđav dok sam bio gore, ne bih se lako spustio dole.

(Goran Milošević)