Tri godine od smrti Đorđa Želčeskog: Ljubav i pečalbarska tuga u 27 nepravilnih ritmova
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
JS
Kako me ta vest pre ti godine zatekla, tako se i sada osećam. Divni Đorđe ostavio je toliko toga lepog iza sebe. Prvenstveno svoju porodicu, koja je sigurno ponosna na njega i Kevser. Bilo je zadovoljstvo poznavati ga tolike godine, posećivati koncerte i dešavanja na kojima su zajedno nastupali. Sva sreća, pa se neizbrisive melodije koje su ostale u Fonoteci, dostupne ljubiteljima prave muzike. Ostavio je nešto, čime možemo da se ponosimo. Počivajte u miru, dragi Đorđe.🙏🙏🙏