Pesme i priče Rake Nikolića: "Ne lepi se popularnost baš za svakoga"

"I večeras sunce klonu,

iza brda sakri zrake,

Preporučujemo

a u meni srce planu

pa izađoh na sokake.

Rodila me majka da varam devojke,

usne da im ljubim i mrsim uvojke,

na grudima bujnim dušu da odmaram,

rodila me majka devojke da varam.

Oj, meseče, zvezdo sjajna,

jače sijaj svake noći,

imam dosta devojaka

pa se pitam kojoj poći.

Od prozora do prozora

svakoj curi kradom pođem,

sve ih redom obilazim,

a u zoru kući dođem."

(Radoje Mitrović Barajevac - Ratomir Ivanović Šanko)

"Rodila me majka da varam devojke" je pravi dragulj šumadijske lirske pesme. Snimljena je pre pola veka, vrtela se na mnogim radio stanicama, a ostavila u senci svog pevača - Rodoljuba Raku Nikolića.

- Ja sam rođen u Globoderu, u komšiluku legendarne Radojke Živković. Geni i podneblje su čudo. Moj deda je pevao u najčuvenijim kruševačkim kafanama sa Radojkinim ocem, čuvenim Tikom Globodercem. Svojim glasom gasio je sveću. Otac mi je pevao, majka mi je pevala, pa nisam ni ja mogao da omanem. Ipak, uz pesmu sam učio i zanat, zaposlio se u "Prvoj petoletki" - priča Raka za Muzičku apoteku.

- Posle prvih đačkih priredbi i prvih koraka u kulturno-umetničkom društvu, prijavio sam se na takmičenje pevača amatera Srbije u Drenovcu kod Paraćina. Pevao sam pesmu "Oj, bogati, hladna reko, Dunave plavi" i osvojio prvu nagradu stručnog žirija i stekao pravo da sninim prvu singl ploču.

Tako je Raka kao već zreo i fomiran pevač ušao u diskografiju. Bilo je to 1968. godine sa prvim singlom u produkciji "Beograddiska".

- Na jednoj pauzi za topli obrok, seo sam pored mašine, setio se moje curice i napisao pesmu "Curo mala bićeš moja dobro znaj, tebe voli jedan momak, ja sam taj". Stihove sam zapisao, odneo kod mog zemljaka Danila Miškovića. Danilo mi je ponudio još tri pesme, taman za moju prvu ploču.

- Potpisali su me na ploči kao poslednjeg anonimusa, prvo prezime pa ime - Nikolić Rodoljub Raka! Bez obzira što sam bio početnik i što je "Beograddisk" bio tek otvorena produkcija, moja prva snimljena pesmica se zavrtela u željama i čestitkama lokalnih radio stanica i na svadbama, kao stvorena za pevanje u kolu.

Početkom 70-ih Raka snima svoj najveći hit "Tuđino, što me otuđi", pesmu koja je opevala gastarbajterske muke miliona Jugoslovena.

- To je moja prva zlatna ploča, prodata u tiražu od 150.000 primeraka. Slušali su je milioni, a nisu znali ko je peva. Imao sam mnogo posla, zaradio sam brdo para, bio jedan od najtiražnijih "Diskosovih" pevača, a nisam napravio veliku karijeru. I da sam snimio deset ovakvih hitova ne bih bio popularan. Ne lepi se popularnost baš za svakoga.

- "Tuđino, što me otuđi" omogućila mi je da obiđem svet i da upoznam najveće estradne zvezde i boeme. Rade Vučković, Zoran Kalezić, Mića Vidinac i ja okupljali smo se u jednoj maloj kafanici na Crvemom Krstu na specijalitetu "tavče na gravče". Prvo "tavče" pa u kombi na tezgu.

Rakine diskografsko-estradne godine protekle su u doba ekspanzije narodnjačke ćirilice i dominacije radija kao medija. Ostavio je velikog traga i u beogradskim kafanama i pod šatrama na najčuvenijim vašarima.

- Posle prvih snimljenih ploča živeo sam u Beogradu, punih tridesetak godina. Pevao sam u kafanama i hotelima, pevao sam gradske i bogate seoske svadbe. Zajedno sa Milanom Babićem pevao sam u kalemegdanskom "Parku" i u rakovačkom "Livcu". Znalo se: u sedam uveče počinjemo, a već u pola sedam zajljučavmo vrata. Ko je došao - došao, kafana puna pola sata pre početka programa.

- Bio sam u uigranoj ekipi (pet pevača) koja je punila vašare širom Srbije. Dva dana pre nastupa vežbali smo u praznoj šatri. Još dok se pripremaju prasići i jaganjci, mi smo navlačili publiku. A kad se završi vašar od četiri dana (od osam ujutru do pet ujutru), teramo i peti dan - samo za gazdu.

Raka Nikolić je protutnjao kroz diskografiju. Za samo desetak godina, od 1968. do 1978, snimio je dvadesetak singlova sa šezdesetak prelepih pesama: "Tudino, što me otuđi", "Rodila me majka da varam devojke", "Rob ljubavi", "Piši draga svom vojniku", "S kim si sada kada mene nema", "Grešim ja, grešiš ti", "Zbogom sunce moje", "Lutam, pijem i tugujem", "Curo mala, bićeš moja"...

- Snimao sam sa najvećim autorima narodne muzike: Radetom Vučkovićem, Radojem Barajevcem, Danilom Živkovićem, Časlavom Đokovićem, Perom Tanasijevićem, Draganom Aleksandrićem, Ilijom Spasojevićem, Veroljubom Jovanovićem. Sigurno me nisu zvali zbog moje lepote i stajlinga. I danas sam zahvalan svim tim velikanima na ukazanom poverenju da snimam njihove pesme i to posle napornih tezgi. Skoro svaku pesmu sam snimio iz cuga, a kad se orkestar pokupi, ja ostanem sam u studiju i pevam tercu samom sebi.

- Kad sam počeo da snimam, birao sam pesme koje liče na one izvone. Tražio sam priču koja može da probudi emociju, prvo u meni a onda i u mojim slušaocima. Kad su počele da se štancuju pesme bez ikakve lirske vrednosti i kad su moje kolege počele da se takmiče ko bolje peva na plejbek, odustao sam od snimanja. Oduvek sam mnogo bolje pevao uživo nego na ploči.

Rakine udarne godine su od 1970 - 1976. U tom periodu je postao ekskluzivac "Diskosa", snimao po dve-tri ploče godišnje, pevao u najskupljim hotelima.

- Nikad neću zaboraviti doček Nove Godine u hotelu "Kozara" u Bosanskoj Gradiški. Bata Kanda je nastupio sa svojim ansamblom, Miki Jevremović je pevao zabavnjake, a Merima Njegomir (tada Kurtiš, bez ijedne snimljene ploče) i ja smo pevali narodnjake.

- Deset dana posle dočeka dolazi direktor hotela i nudi mi da potpišem ugovor na kome ja treba da upišem visinu honorara. I tako tri meseca, svako veče pun hotel.

Rodoljub Raka Nikolić već godinama živi u Vrnjačkoj Banji. Živi od skromne penzije i lepih uspomena, mada ga i glas dobro služi na pragu osamdesete.

- Ni za čim ne žalim, snimio sam sve što sam voleo. Naslušao sam se dobre muzike, nagledao lepih žena, a povukao sam se kad mi je bilo najlepše. Ostale su mi lepe uspomene, ćerka jedinica i dva unuka blizanca.

(Goran Milošević)