Ratomir Ivanović Šanko, pisac pesme "Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo": "Najviše sam para zaradio od popova"

Ova pesma je pre pola veka bila novokomponovana, a danas je uveliko onarođena. Menjala je naziv, menjala je svoje izvođače, zabranjivana i skidna sa programa, nadživela i svog kompozitora, pobedila i svog pesnika - Ratomira Ivanovića Šanka.

"Nedaleko od reke Rasine

i Jastrepca visoke planine,

kao bašta rascvetanih ruža

grad Kruševac svima ruke pruža.

U njemu je sablja Obilića

, carska kula, spomen Jugovića,

Lazarica ponosita stara

što je srpskog pričestila cara.

Mili grade, bilo je to davno

kad su Srbi izginuli slavno,

na Kosovu izgubiše glavu

da bi srpsku sačuvali slavu.

Istorija pamtiće dok živi

a Srbin će tebi da se divi,

istorijsko ti si nam bogatstvo,

oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo."

(Mihajlo Milovanović Ciga - Ratomir Ivanović Šanko)

- To mi je najdraža pesma, a donela mi je najviše problema. Diskografske kuće u Srbiji odbile su da je objave, zbog čega sam morao da je snimim za Jugoton. Međutim, Jugoton je nije prihvatio sa namerom da je promoviše, nego tek da je odrade u tiražu od 5000 primeraka - priča pisac "Lazarevog carstva" Ratomir Ivanović Šanko.

Prvu verziju pesme snimio je Duet Mihajlo Milovanović Ciga - Dušan Petrašinović. Pesma je objavljena na Jugotonovoj singlici 24. marta 1970. godine i to pod nazivom "Od Kruševca do Kosova". Bez obzira na beznačajan tiraž i nikakvu reklamu, pesma se ušunjala u kafane i na narodna veselja.

- Više i ne znam ko je sve snimio "Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo". Snimili je i u Americi i Australiji, snimili je i šabački popovi za "Glas crkve". Popovi nisu ni znali da je to moja pesma, pa su je potpisali da je izvorna.

- Kad sam im pokazao potvrdu od SOKOJ-a da je pesma moja, izvinjavali su se, molili da ih ne gonim sudski. Bogami, pošteno su mi isplatili sve honorare. Ispade da sam najveće pare izvukao od popova.

I u vreme najtvrđeg titoizma i zabrana svega što je srpsko u narodnoj muzici, Šankova pesma je našla put i do publike i nekih novih pevača.

- Tek što mi je stigla prva "dalapa" iz Italije i tek što sam dobio neko ime kao harmonikaš, dobio sam priliku da sa svojim ansamblom sninim neke parodije Buce Jovanovića. Dok sam se pripremao da uđem u studio, slušao sam kako Ciga Milovanović snima pesmu "Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo". Ta pesma mi je ušla u kosti, u dušu, dala mi neku inspiraciju da se bavim komponovanjem tako lepih pesama. I kad god sam kasnije ulazio u studio, pomišljao sam da i ja snimim nešto tako lepo - kaže legendarni Milanče Radosavljević.

Šankovu pesmu, narodnjačku himnu Krusevca i posvetu kosovskim junacima, snimili su Duet Mihajlo Milovanović Ciga - Dušan Petrašinović, Nikola Urošević Gedža, Sneža Đurišić, Predrag Drezgić, Mića Stojanović, Nenad Stepanović Kićula, Duet Vlada Mikić - Radomir Perčević, Saša Petrović, Boki Milenković... Pesma je naročito eksplodirala 1989. godine, na šeststotu godišnjicu Kosovske bitke, i to pod različitim nazivima: "Od Kruševca do Kosova", "Nedaleko od reke Rasine", "Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo".

- Ipak, me i je kao autoru najdraža verzija Snežane Đurišić. Jako je lepa i verzija Predraga Drezgića uz Narodni ansambl pod upravom Branimira Đokića.

Ponosan je Šanko na svoju najonarođeniju pesmu koja je prešla trnovit put od zabranjene do opštenarodne. Istovremeno je i razočaran paušalnim etiketama o šovinističkoj prorodi pesme.

- Od Kosovskog boja do mog rođenja prošlo je više od pet vekova, dovoljno vremena da bih imao svoj odnos prema našoj slavnoj istoroji. Napisao sam je naiskrenije, pevajući o srpskim juncima, ne vređajući nikoga.

- Ako je moja pesma šovinistička, onda je šovinistička i cela naša istorija. Onda je šovinistički i spomenik kosovskim junacima usred grada Kruševca koji se našao i na omotu Jugotonovog izdanja.

(Goran Milošević)