Trideset godina pesme "Devedeset dana": Paško Handanović o svom megahitu

"Devedeset dana,

devedeset rana,

Preporučujemo

tri meseca duga

opija me tuga.

Kajaćeš se ti,

srećo jedina,

kajaćeš se, znaj,

mnogo godina.

Devedeset suza

iz oka je palo,

tri meseca duga

kajanja je malo.

Devedest dana

kako kiša pada,

tri meseca duga

srce ti se nada."

(Mića Nikolić - Jasmina J.)

"Devedeset dana" razmrdala je karijeru Paška Handanovića. Do tada je bio dvojkaš iz muzičkog jata Novice Negovanovića, a kad se Srbija ubrzala na "dvesta na sat" i Paško je imao odgovor.

- "Devedeset dana" mi je produžila vek. Zahvaljujući maestru Mići Nikoliću snimio sam megahit, i to u ludilu rata i hiperinflacije. To je svakako moja najskuplja tezgaroška pesma. Uneo sam u nju i deo sebe, i kad je pevanje i kad je melodija i kad je tekst u pitanju - kaže narodnjački klasik Paško Handanović.

- Nikad neću zaboraviti solističke koncerte po Šumadiji pod radnim nazivom "Devedeset dana". Nema veće tezge od punih domova kulture i nema punijeg srca od radosne publike.

Prvu verziju pesme "Devedeset dana" Paško je snimio 1994. godine za produkciju Diskos, a desetak godina kasnije pesmu je presnimio za produkciju Renome.

- Bilo je tu izdanja, reizdanja, snimanja, presnimavanja. Snimali je i znani i neznani. Eto, ta pesma se onarodila i odvojila od mene. Pevaju je i krajiške grupe, snimaju je "Sinovi Manjače", Muki Fuljanin i mnogi drugi.

- Kolege presnimavaju originale sa obrazloženjem da tako oživljavaju i poguravaju pesmu. Iskreno, mislim da sam dobro pogurao "Devedeset dana", tako da pesmi nije trebala pomoć da se zalaufa. Presnimavanje pesama poredim sa autom. Ne možeš ga pokrenuti iz pete brzine, nego ubaciš u prvu, a kad dođeš do treće i četvrte - auto već tutnji.

"Devedeset dana" pokrenula je čitavu lavinu sličnih pesama. Orgulje Miće Nikolića ukrasile su desetine Šabanovih pesama, mnogobrojne krajiške grupe sve češće su snimale sentiše u disko ritmu.

- Na jednom druženju kod Verice Šerifović priredili smo lovačko-ribolovačku zabavu. Šaban u elementu, malo popio pa "ubija", Verica u svom romskom meraku, Marija Šerifović tek počela da se probija, pomalo imitirala Šabana.

- U jednom momentu Šaban klima glavom da i ja uzmem mikrofon. Naravno, prvo se uhvatim za moj najveći hit. Prilazim orkestru i pitam: "Drugari, svirate li de devedeset dana?" Jedan iz orkestra napravi tako uvredljivu facu i odbrusi: "Pale, bolan, sviram trideset godina, ja više ne brojim na dane i mesece."

(Goran Milošević)