Stevica Spasić, optičar i pisac večitih sentiša: "Kroz optiku sam upoznao svet, a kroz poeziju ljudsku dušu"

"Listam stranice prošlosti svoje,

pa se setim one hladne zime,

Preporučujemo

kad pod ruku šetasmo udvoje

i po snegu pisah ime tvoje.

Snegovi beli opet veju,

vetar s planine oluju sprema,

srećni se ljudi ulicom smeju,

al' tvoje ruke pod mojom nema.

Otišla si u proleće rano

sa mirisom prvih ljubičica,

drhtala si u naručju mome,

još se sećam uplakanog lica.

Ulicom idem zamišljen i sam

dok se vetar u granama smeje,

gde si sada, što mi se ne javiš,

da li drugi tvoje ruke greje."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

- Počeo sam kao pesnik u mom rodnom kraju, u Bojniku i Leskovcu. Posle nekoliko objavljenih zbirki sa mojim stihovima, shvatio sam da se od pisanja poezije ne može živeti. Dolasakom u Beograd upoznao sam slavnog kompozitora narodne muzike Docu Ivankovića. Pokazao sam mu svoje pesmice, a on mi reče: "Piši ti za narodnjake, tu su pare" - pričao je Stevica Spasić (1952 - 2009).

- I kad sam ušao u diskografiju, nisam razmišljao ni o kompozitoru ni o pevaču mojih stihova. Pisao sam svoje osećaje, ogledao svoju dušu. Kada sam postao tražen tekstopisac, naručivali su mi hitove kao ćevape u roštiljnici. Ali, inspiracija dođe kad hoće, to se ne priziva i ne naručuje.

Stevičin emotivni gejzir i bujica lepih reči proključali su u Beogradu. Završio je za optičara i doktorirao na temi ljubavnih rastanaka.

- Stevica je moja generacija, moj kum i moj zemljak. Zajedno smo rasli u Lapotincu, Bojniku i Leskovcu, zajedno smo krenuli u diskografiju, zajedno smo pošli u Beograd. Kad smo stigli u prestonicu, prespavali smo u podrumskim prostorijama Udruženja kompozitora. Naravno, Stevica je imao "žvaku" da odobrovolji portira - pričao je u Muzičkoj apoteci Stevičin kum i pevač unikat Dragoljub Ristić Laki.

- Posle jedne pijane noći u Skadarliji, upitah ga kako stoji sa parama, imamo li da se vratimo za Leskovac. Stevica se uhvati za pantalone i reče: "Kume, evo džepa gde su bili novci." U šetnji do autobuske stanice ispevao je pesmu koju će snimiti Dobrivoje Topalović: "Ne, ne, ne pitaj me ženo, ne pitaj me gde su pare moje, eno dole u kafani, konobari broje."

Bila je to možda i jedina vesela pesma ovog izrazitog srcelomca i pravog doktora narodnjačkog sentiša. Svojim stihovima podigao je i mnoge anonimuse, pisao je i za najtiražnije kompozitore i najpopularnije pevače. Doduše, na mnogim izdanjima nije ni potpisan ili je potpisan neki drugi autor.

- Stevica je u Beogradu završio za optičara, a radio je i u Bijelom Polju, Leskovcu, Skoplju. U jednoj skopskoj kafani upoznao je muzičara Naska Džorleva i pevača Nezira Eminovskog. Tu je napisao i svoju prvu snimljenu pesmu "Čaše lomim, ruke mi krvave". Nezir je od te pesme napravio veliki hit, ali Stevica nije potpisan na ploči - otkriva Dragoljub Ristić Laki.

Stevica Spasić je i matematički jedan od najplodnijih tekstopisaca i najvećih hitmejkera u istoriji narodne muzike. Napisao je stotine večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" (Duško Kostić), "Dva prstena, dva svedoka" (Angel Dimov), "Ja svoj život još po starom živim" (Zoran Kalezić), "Čaše lomim, ruke mi krvave" (Nezir Eminovski), "Pevaj i kad ti se plače" (Živkica), "Ti se menjaš kao vreme" (Šerif), "Pitaš kako živim" (Ana Bekuta"), "Sudbina me na put šalje", "Pusti me da živim", "Ne traži je sine", "Hajdemo dalje moja tugo" (Sinan), "Spasi me samoće", "Oprosti što ti smetam", "Svud si oko mene", "Gde si sada, što te nema" (Dragana), "Okreće se kolo sreće", "Lažeš da si srećna", "Ko gubi", "Učini nešto za nas" (Kemal), "Snegovi beli opet veju", "Možda smo se sreli, al' poznali nismo", "Između tebe, njega i mene" (Marinko), "Dao bih ovo malo života", "Sećaš li se kad smo klinci bili", "Ispred škole čekaću te sine", "Želela si majko srećan da ti budem" (Milanče), "Samo ti možeš da me smiriš", "Pomirenja više nema", "Nismo bili od sreće daleko", "Ja bih hteo da oprostim tebi", "Uvek sam s tobom na pola puta", "Budi jaka ovog trena", "Pozdravi mi oče majku", "Svako živi sad životom svojim" (Savo), "Pustite me da ga vidim", "Izbriši vetre njegov trag", "Očima te pijem", "Hej, ljubavi, ljubavi" (Ceca), "Ako se vrati ona", "Srećo moja, nepoznati druže", "Pamtiš li malenu reku" (Ljuba Lukić), "Hej, živote, šta mi radiš", "Pesma sinu", "Ja sam čovek bez adrese" (Hasan), "Ako staru ljubav tražiš", "Cela večnost malo mi je", "Ovo dete na tebe me seća", "Srce moje, izdrži još malo" (Dragoljub Ristić Laki), "Ne pitaj me ženo gde su pare moje" (Dobrivoje Topalović), "Mi smo bili jedan život" (Mile Kitić), "Kad god dođeš, dobro došla" (Miloš Bojanić), "Poigra se život s nama" (Rade Petrović), "Sve je s tobom bilo izgubljeno" (Šemsa), "Pamtiš li još ljubav moju" (Vasilija), "Vraćaš se kasno u život moj" (Vida), "Ja zbog tebe ostah neudata" (Lepa Lukić), "Ti si žena što nemir donosi" (Žika Šumac), "Navik'o sam ja na tugu" (Rade Bikinjac), "Zbogom i hvala na svemu" (Šeki), "A što piješ kad ti piće škodi" (Smederevac), "Ja sam popio" (Aca Ilić), "Svaki voz dočekujem s nadom" (Mladen Tomić)...

Stevica je bio i uspešan organizator prvih Cecinih koncerata i koncerata "Južnog vetra". Kada je udarna petorka Mileta Basa bila zabranjena na televiziji, Stevica je našao načina da dođe do publike.

- Kad sam napravio ime, vratio sam se u svoj Leskovac, otvorio radio i televiziju "4S". Možda bih u Beogradu napravio veće ime i karijeru, ali išao sam tamo kud me srce vodi. Kroz optiku sam upoznao svet, a kroz poeziju ljudsku dušu. Da nisam živeo tako strasno, o čemu bih pisao?

- Čovek se seća ako hoće, a zaboravlja ako može. Mladost je jedina međa oko koje se ne vodi parnica - izustio je Stevica Spasić u poslednjem nastupu na svojoj televiziji. Izgovorio je tada i svoju autobiografsku a nesnimljenu pesmu:

"Bio sam sjajni mesec na tvojim grudima,

parče neba u tvojim očima.

Kad umrem pričaće naslednici:

Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao."

Preminuo je 31. januara 2009.

(Goran Miloševič)