Pevački unikat Sveta Pajić o pesmama koje su mu presnimile kolege: "Bio sam loš trgovac na estradnom buvljaku"

Prvu verziju pesme "Zapevaj danas, majko" snimio je Sveta Pajić pre 50 godina na singlu produkcije "Suzi". Posle deset godina, kad se pesma zavrtela na svadbama i na radio stanicama, pesmu je presnimio Savo Radusinović. Danas na Jutjubu nema Svetinog originala, ima samo presnimljenih verzija.

"Zapevaj danas, majko,

Preporučujemo

na svadbi svoga sina,

podigni punu čašu,

nazdravi mladencima.

Jutros rano sviraju svirači,

pesme bruje, pevaju pevači,

majka svoga sina oženila,

želja joj se danas ispunila.

Ispod vela rumeni se lice,

drhti srce ispod venčanice,

mila majko, ti ruke raširi,

svoju snaju u zagrljaj primi.

Hajde kume, hajde stari svate,

za mladence danas nazdravljajte,

nek' se pije i nek' se veseli,

danas majka svoga sina ženi."

(Dobrivoje Doca Ivanković)

- I pre nego što sam snimio pesmu "Zapevaj danas majko", ja sam bio poznat svadbarski pevač. Držao sam beogradsku okolinu i pevao najskuplje svadbe u selima oko Beogada - Vinči, Ritopeku, Mirijevu, Slancima, Velikom Selu, Žarkovu, Železniku, Ostružnici, Moštanici - priča Sveta Pajić.

- Počeo sam tako što uprtim harmoniku na rame i peške do kuma i starojka. A svadba je počinjala u subotu i trajala do utorka. Kasnije su u mojoj ekipi svirali Moma Stanojević, prva violina RTS-a, legendarni Kepa, bubnjar "Smaka", a pripomagali Radisa Urošević i Zoran Jovanović. Bile su to godine kad si lepo mogao da živiš i od jednog hita, a ja sam imao tu sreću da prvi sninim makar nekoliko večitih pesama.

Sveta Pajić je pevački unikat legendarnog pesnika i kompozitora Dobrivoja Doce Ivankovića. Pevao je baš onako kako voli Doca: seljački, pomalo nazalno, kao da zapeva. Od 1967. do 1982. godine snimio je jedanaest singlica i jedan album sa nekoliko besmrtnih i mnogo puta presnimavanih pesama: "Tera kola Mitar rabadžija", "Vratiće se laste", "Dok živim, hoću da živim", "Prvi raport", "Zapevaj danas majko", "Kolibica", "Mi smo momci Šumadinci", "Kafedžijo, otvori kafanu", "Bila si tuđa žena"...

- Savo Radusinović mi je presnimio dve pesme. Doduše, kad smo bili kod Doce u kancelariji, pitao me Savo, onako kolegijalno, da li može da presnimi "Vratiće se laste" i "Zapevaj danas majko". Odobrio sam ja, odobrio je i naš zajednički kompozitor Doca, ali sad vidim da sam ispao naivan.

- U stvari, mogao sam i da trgujem. Trebalo je da pristanem, ali uz uslov da ja Savi za "Laste" presnimim "Šesnaest ti leta beše", a za "Mitra rabadžiju" da mu presnimim "Pomirenja više nema". I da budemo dva prema dva!

- Ja ne samo da nisam presnimio nijednu pesmu od mojih kolega, nego sam odbio da snimim "Skočio bih u Moravu sa staroga mosta" (nudio mi Vukas pre Tome Čolovića) i "Želeo bih da te sretnem" (nudio mi Časlav Đoković jer nije bio zadovoljan kako je prošla kod Miroslava Radovanovića). Jednostavno, hteo sam da budem veran svom kompozitoru.

Šta tek reći za pesmu "Tera kola Mitar rabadžija". Sveta Pajić je prvi snimio tu pesmu još 1968. godine na singlu PGP-a i zakucao je u narodu za sva vremena. Doduše, Sveta je ovu pesmu snimio i 1982. godine, na svom jedinom LP-iju, sa ansamblom Miše Mijatovića. A onda su "Mitra rabadžiju" snimali i Radiša Urošević i trubači Miće Petrovića i grupa "Cvaka cvak" uz orgulje Miće Nikolića i još poneki.

- "Mitra rabadžiju" sam snimio kao nešto najrođenije, zavičajno i domaćinsko. Kad sam je prvi put pročitao i otpevušio, stvorio sam sliku svog detinjstva, setio se mojih predaka iz Ivanovaca koji su govorili: "Dok si na rudi, dotle para ima."

- I taj "Mitar rabadzija" iz Docine pesme je vredno vozio, trgovao, kućio, znao da popije i uživa u životu. A onda mu se sve smučilo kad je na kapiji ugledao svoju ženu. I meni se smuči kad čujem ko sve i kako peva ovu pesmu. Neki su je otpevali i bolje od mene, neki su je i skrnavili. Naravno, i ja sam je pevao sve bolje kako sam sazrevao, uživo je bolje pevam nego na ploči. Ipak, najslabije pevam ispred kamere, zato se i ne pojavljujem na televiziji. Kad stanem ispred kamere, kao da sam stao ispred puške.

(Goran Milošević)