Novica Vukašinović Dobrnjac, 40 godina umetničkog rada: "Napravi nešto svoje, pa makar bilo i najgore"

Selo Dobrnje kod Petrovca na Mlavi je, kažu, selo dobrih ljudi. Nekad je bilo Dobroselo, a danas je Dobrnje. Iznedrilo je nekoliko znanih i neznanih muzičara, a onaj najpoznatiji poneo je i umetničko ime - Dobrnjac.

Preporučujemo

- Pošto mog slavnog zemljaka i Karađordevog vojvodu Petra Dobrnjca bije glas da je imao harem, možda sam mu i potomak neki - sa osmehom na licu primećuje narodnjački klasik Novica Vukašinović Dobrnjac.

- Moji sinovi su treća generacija muzičara u kući. Moj otac je lepo pevao i svirao harmoniku, a ja sam kao klinac svirao gitaru i bas. Za razliku od mnogih kolega, ja sam se harmonike dočepao tek od devetnaeste godine. Voleo sam muziku i znao sam - ili harmonika ili ostah siroma'.

Porastao je Dobrnjac u okruženju vrhunskih harmonikaša, imao je i mnogo uzora, imao je i svog majstora kome duguje zahvalnost do groba.

- Kad sam jedne Nove godine bio na odmoru kod brata u Parizu, u restoranu svira Vita Životić sa svojom ekipom. Moj majstor je samo rekao: "I ti ćeš jednog dana ovako." Mnogo sam naučio od majstor Vite, a nikad mi žute banke nije uzeo.

Novica Vukašinović Dobrnjac obeležava 40 godina druženja sa harmonikom. U diskografiji je od 1986. godine, objavio je nekoliko albuma sa pedesetak narodnih kola i za merak i za igru: "Kolenike", "Kolo za dobar dan", "Kumovo", "Momino", "Spomenkino", "Klikavac", "Kolo Petra Dobrnjca"...

- Svirao sam svadbu u jedom selu kod Ćuprije. Sa nama je pevao i slavni pevač vlaških pesama Branko Olar. Posle tezge prilazi mi Branko, izražava komplimente i predlaže da snimim nešto. Pokupio sam orkestar, napravio probne snimke, odneo u Diskos, zakazali smo snimanje i snimili iz cuga, sve na "tri, četiri".

- Nisam snimao neka supertehnička kola. Snimao sam ono što je meni lepo i što je iz mene izviralo, što sam osećao u tom trenutku. Harmonika, klavijature, saks, violina, bubnjevi, dve gitare, pevač, pevačica - desetak ljudi minimum.

Dobrnjac je ostavio značajnog traga i u nekim najgledanijim TV emisijama, kao što su "BB šou" i "A što ne bi moglo".

- Boris Bizetić je genijalac i mnogo mu hvala na ukazanom poverenju. Učestvovao sam u 400 emisja "BB šou", svirao sam harmoniku u tim Borisovim parodijama. Sve je to rađeno iskreno i iz srca. Boris pusti ritam na klavijaturama, ja se nadovežem harmonikom, pa kako ispadne. A ispalo je oko 400 epizoda.

- Svirao sam u 80 emisija "A što ne bi moglo" na TV Pink i 50 emisija na TV DM SAT. Sve uživo i sa najboljim pevačima narodne muzike. Sećam se jedne emisije u kojoj kao gost iznenađenja dolazi Neda Ukraden. Kad sam je video, odsekle mi se noge, nisam znao gde da se sakrijem, nisam znao nijednu zabavnu pesmu. Na moju sreću, Neda uze mikrofon i zakova sevdalinke.

Kad svira Dobrnjac sa svojom ekipom, tu nema šanse da se čuju tanjiri. U Dobrnjčevoj ekipi nastupali su i Bora Dugić, Moma Stanojević, Goca Stojićević, Goca Lazarević, Ana Bekuta, Vera Matović, Ljuba Lukić, Zoran Jovanović, Radiša Urošević...

- Ne sećam se da sam seo na nekoj tezgi. Jednom prilikom reče mi Marinko Rokvić: "Nisam video harmonikaša koji ne zna da stane." Jednostavno, sve sam stavljao u službu veselja našeg domaćina. -

Primećujem da danas ima mnogo harmonikaša na zavidnom tehničkom nivou. Problem je samo što je tehnika ubila dušu i stil. Sve te silne "kaver" varijante upropastiše autentična dela naših velikana. Od deset kola uzmu po delić i naprave splet i to se prezentira kao njihovo delo. Moja poruka je - napravi nešto svoje pa makar bilo i najgore.

- Bio sam na jednom veselju, sviraju mladi momci, sviraju foršpil u kome ima i Španije i Bugarske i Turske, a nema mu kraja. Pevač stoji, čeka da orkestar odsvira foršpil, a njihova predigra traje pola sata. Posle takvog uvoda pevač više i ne zna šta treba da peva.

Ponosan je Dobrnjac na svoje višedecenijsko trajanje, još je ponosniji na svoje naslednike na harmonici.

- Na svetskom takmičenju harmonikaša 1999. godine u Španiji moj sin Srđan je osvojio titulu Prva harmonika sveta. Srđan je magistrirao muziku i radi kao profesor u Cirihu. Pre nekoliko godina nastupio je u Londonu u društvu ruskog i srpskog patrijarha na obeležavanju tri veka Ruske crkve u Velikoj Britaniji.

- Sećam se jednog davnog saveta koji mi je dao veliki Boki Milošević: "Samo ulaži u svoju decu, osposobi ih da sami zarade. Ako im kupiš stan ili lokal, to će da prodaju." Poslušao sam Bokija i hvala mu do groba.

(Goran Milošević)