Žika Šumac u pesmama i sećanjima: Omiljeni pevač Doce Ivankovića i poslednji boem sa Ibarske magistrale

"Čekam i čekaću" iz 1975. godine obeležila je početak karijere Žike Marinkovića Šumca i besane noći mnogih boema i pevača sa Ibarske magistrale.

"Prolazi mi mladost

Preporučujemo

u bolu i čežnji,

gde su sada oni tvoji

zagrljaji nežni.

Čekam i čekaću,

volim i voleću,

ti si moja, ja sam tvoj,

ti si život moj.

Želim da me voliša

li ne znam gde si,

s kim si sada i gde živiš,

što kraj mene nisi.

Zaboravi svađe i besane noći,

mi smo jedno, veruj meni,

ti mi moraš doći."

(Doca Ivanković)

- Svojim neponovljivim pevanjem i šmekerajem mogao je da postane car šumadijske pesme. Koliko je voleo kafanu, toliko je mrzeo studio i prezirao televiziju i estradu. Doca Ivanković je jedva uspeo da ga navrati da snimi tih desetak ploča, a za neku reklamu na radiju ili televiziji nije hteo ni da čuje - napominje Mića Teofilović.

- Mnogo sam voleo Žiku. Znao sam da odsviram foršpil od svake njegove pesme, zato me i oslovljavao sa doktore. Doduše, imao je Žika u svom okruženju i jednog retkog doktora, doktora za štimung Prodana Jovanovića Pecinog. Lepo je pevao, svirao harmoniku "maksimu", proricao nam sudbinu bolje od Vange. Još mi odzvanja njegova uzrečica: "Blago meni sa mnom, teško meni bez mene."

- Mnogo smo provodili u kafani i na svadbi. Jedva smo stizali da odemo kući, makar samo da se okupamo i promenimo odelo. Jedino je Šumac pretvarao kafanu u kuću. I tako, sa svadbe u kafanu, iz kafane na svadbu. Stari veš baci u kontejner, a novu garderobu kupi od sledećeg bakšiša.

Živorad Žika Marinković (1937 - 1999) je rođen u Grabovcu, odrastao u Šiljakovcu, a magistrirao u kafanama oko Ibarske magistrale.

- Kakva je to ekipa bila: Slavoljub i Mića Piromanac, Đurica Šarbanac, Žika Šumac... Školu sam batalio zbog tih ljudi! A još kad sam se pohvalio da mi je deda svirao violinu u predratnom orkestru Ilije i Milije Spasojevića, stekao sam ulaznicu u njihovo pevačko jato - priča Rade Gajić.

- Još se sećam Žikinih priča o počecima sa mojim dedom. Bile su to ekipe sa tri-četiri harmonike i basom, bez mikrofona i ozvučenja. Tako se proneo glas o jednom malom iz Šiljkovca koji lepo peva, a živi u nekoj kolibici u šumi, zbog čega je i dobio nadimak "Šumac". Onda su se svi iz ekipe solidarisali i kupili mu harmoniku, tek toliko da ne ide praznih ruku na svirke.

Šumac je mnogo pevao, a malo snimao - 11 singlova i dva albuma. Jednostavno, mrzelo ga da se potuca po studiju i dangubi na estradi. Bez obzira što se nikad nije pojavio na televiziji, Šumčeve pesme su ušle u kafane i radio stanice. Teško je naći pevača koji na tako malo ploča ima toliko skupih tezgaroških pesama: "Ti si žena što nemir donosi", "Branka Piromanka", "Čekam i čekaću", "Greh na duši nosim", "Noć jesenja k'o godina duga", "Opet si kraj mene", "Od ljubavi do ljubavi", "Ostariće srce u grudima", "Pruži ruku dok ti ruku pružam", "Ne okreći se, ne dozivaj me", "Nemoj niko da te laže", "Ja na jednu, ti na drugu stranu", "Jedna suza na tvom licu", "Lepa vodeničarka", "Živim život bez kajanja", "Ja žalim za tobom", "Ako jednom odeš", "O, da sam znao", "Rujna zoro, ne svanula skoro", "Ja ne žalim momkovanje", "Zađe sunce naše davne sreće"...

Žika Šumac je jedan od najplodnijih i najomiljenijih pevača Dobrivoja Doce Ivankovića. Onako kako je Doca pevušio na harmonici dok je komponovao, tako je Šumac pevao na pločama - oštro, resko, napadački, tim prodornim i egzotičnim glasom, sa drhtavim krajevima i tim simpatičnim "meketanjem" kao iz kace.

Žika Šumac je jedan od najomiljenijih pevača sa Ibarske magistrale. Bio je rado viđen gost u brojnim kafanama i na domaćinskim svadbama. Onako stasit, guste kose i retkih brkova, ribljih očiju i pogleda punog sete, mamio je uzdahe i izvlačio poslednje pare. Često je pevao u Parizu, zarađivao brdo para i još poštenije trošio na kocku i žene.

Ovaj neponovljivi boem nastavio je po svome i posle infarkta. Pevao je i pio nesmanjenom žestinom, uporedo i vinjak i lekove. Govorio je: "Neka pobedi ono što je jače."

Odrastao je u kafani, magistrirao je u kafani (titulisah ga u "magistra sa Ibarske magistrale") i umro je u kafani "Kod Ljubiše" u Vreocima 22. januara 1999. godine. Izdahnuo je dok je pevao pesmu "Potraži me, ne bilo ti teško".

(Goran Milošević)