13 godina od smrti Omera Pobrića: Duhovno-intelektualna misija sevdaha i zabava kroz edukaciju

"Oči moje kletvom bih vas kleo

što vas šejtan na ruku uzeo

Preporučujemo

pa gledaste kroz tarabu staru

šta mi radi kona na bunaru.

Srebren ibrik u ruke uzela,

raskopčala suncu njedra bijela,

pa ih hladi vodom iz bunara,

srce moje kida iz njedara.

Drhtao sam k'o list na jablanu

gledajući konu raskopčanu,

srce vrisnu, pamet se okrenu,

skočih mlađan u avliju njenu.

Sad je na me k'o na vuka hajka,

šta učinih žalosna mi majka,

kriv sam, rekoh, ja u ovom satu,

vješajte me o koninom vratu."

(Radojka Živković - Safet Kafedžić - arr. Omer Pobrić)

Snimali su "Konu na bunaru" i pre Safeta. "Kona" je snimana i na gramofonskim pločama (Nedžad Salković, prva verzija iz 1968) i kao trajni radio snimak, ali tek posle Safetove verzije iz 1986. godine u muzičkoj režiji Omera Pobrića dobija najširu slušanost. Omer je "Konu" aranžmanski uvio u orijentalno ruho, Safet joj je udahnuo svoju interpretativnu žišku, pa je "Kona" dobila i erotski prizvuk. Ovo je sećanje na Omera Pobrića (1945 - 2010), maestra koji je vaskrsao "Konu na bunaru" i "Moj dilbere".

- Kada sam 70-ih godina osnivao svoj orkestar sa elektronikom i klavijaturama u aranžmanima sevdalinki, pitali su me da li sam poludeo. Čuj, sevdah uz elektroniku! Ispostavilo se da sam iskoračio makar deceniju unapred. Kasnije sam osnovao i moj studio "Omega" u kome su snimali i oni koji su me mrko gledali - pričao je Omer Pobrić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Safet je snimio pet studijskih albuma sa mojim ansamblom i aranžmanima, sa desetinama starih sevdalinki koje sam oživeo i približio nekim novim klincima. I sevdah putuje kroz prostor i vreme, ne može ostati samo u Bosni i izvoditi se samo na sazu i šargiji. Mnoge od tih pesama slušaju se više u Srbiji nego u Bosni. Bogu hvala, slušaju se i u celom svetu kao muzički identitet Bosanaca.

Omerov novi zvuk opčinio je i najveće legende sevdaha. Orkestar Omera Pobrića svirao je na pločama Zaima Imamovića, Safeta Isovića, Himza Polovine, Meha Puzića, Hanke Paldum, Muharema Serbezovskog, Zehre Deović, Bebe Selimović, Ćazima Čolakovića, Slobodana Lalića, Nade Obrić, Muhameda Mujkanovića, Zekerijaha Đezića, Seja Pitića, Mladena Tomića, Kadire Ćano, Hasibe Agić...

- Ni sam ne znam kako sam počeo da sviram, a znam da sam počeo još u krilu majke Zlate u mom rodnom Tešnju. Dolaskom u Sarajevo nastavljam muzičko opismenjavanje u KUD-u "Slobodan Princip Seljo". Stigao sam i da apsolviram na Prirodno-matematičkom fakultetu, ali sam stigao i da slušam Šerbu u restoranu "Topola" na Ilidži.

- Biologija osta u drugom planu, a ja postadoh Šerbina druga harmonika i spoljni saradnik Radio Sarajeva. Doduše, nije mi baš prijao taj epitet "spoljnog saradnika". U moju bosansku glavu nikako nije moglo da uđe - ja sviram unutra, a zovu me spoljni saradnik!?

Omer je bio redak sevdalija i u životu i u muzičkom izrazu. Teško je naći harmonikaša koji je sevdahu pristupao i sa umetničke i sa intelektualne i sa duhovne strane, mnogo više nego sa one tehničke, interpretativne.

- Sevdah je duhovno-muzička prepoznatljivost nas Bosanaca. I sevdah je rezultat bonluka i lepog života. Nema sevdaha u ovom paklenom tempu od dvesta na sat. Ciklična tragičnost ovih prostora ubija sevdah u nama i oko nas.

Omer Pobrić je bio lični harmonikaš Safeta Isovića. Odsvirao mu je pedesetak pesama u studiju, hiljade tezgi i koncerata. Bejah početnik na Radio Šapcu 1988. godine, kada je Sajo imao promociju svog luksuznog duplog albuma u produkciji sarajevskog Diskotona. Posle promocije nastupio je na trgovačkoj zabavi u hotelu "Sloboda" u Šapcu. Hiljadu ljudi u sali, vrućina, sve curi od znoja i pića. Sajo peva, Omer svira, a Šapčani ih gutaju sa uživanjem i strahopoštovanjem, mirni kao bebe sa cuclama. Na trgovačkoj zabavi, tipično komercijalnoj manifestaciji, nastupilo je desetine najvećih pevačkih zvezda iz Srbije, jedino Safet i Omer nisu tražili honorar.

- I u Bosni i u Srbiji čovek ne može biti dobar dok je živ. Tek kad ga ponesu onda je dobar. Eto, meni za života obećavaju sobu u Kući sevdaha, a mnogo je važnija soba u Radio-televiziji Sarajevo koja bi čuvala i slala u etar ovo naše sevdalijsko blago. Moja misija sevdaha je zabava kroz edukaciju.

- A sve više osećam da neću stići, osećam koliko sam privremen, a sevdah je trajna lepota. Ja kao prirodnjak, biolog po struci, mogu da kažem da je sevdah bosanski DNK.

Omer Pobrić, okoreli sevdalija i osnivač Instituta sevdaha, preminuo je 20. januara 2010.

(Goran Milošević)