Hasan i Šaban kao bubnjari: "Mi smo svirali, nismo lupali"

"Nek' mi niko ne zamera

Preporučujemo

što ne mogu da se smirim,

tek je meni dvadeseta,

hoću mladost da proživim.

Ništa lepše od ljubavi,

na prvo je mesto stavljam,

sve što mogu u dva'estoj

dva'es prvoj ne ostavljam.

Ne vraća se ovo doba,

sve za ljubav sada dajem,

živim sada dok sam mlađi,

neću sutra da se kajem.

Od dva'este do tri'este

što se živi baš se živi,

ovako je lepo meni,

nek' se ništa ne promeni."

(Predrag Vuković Vukas - Ruždija Krupa)

Ova pesma je dobacila makar do lokalnog hita na narodnjačkim radio stanicama 70-ih godina prošlog veka. Prepoznatljivu svirku ansambla Branimira Đokića ukrasili su najveći instrumentalisti tog doba i jedan bubnjar - Šaban Šaulić!

- Kad samo pomislim ko mi je sve svirao na pločama: Brana Đokić, Aca Šišić, Boki Milošević, Dragoljub Kitić... Šaban Šaulić mi svirao bubnjeve na pesmi "Ništa lepše od ljubavi" - priča Vukasov grlati gospodin Boris Lazović.

- Priznajem, imao sam tremu pred takvim asovima, naročito pred Šabanom. Mnogo sam grešio, moj kompozitor Vukas se ljutio, bilo je ponavljanja. U jednom trenutku gitarista predloži Vukasu: "Daj Šabanu i da otpeva pesmu, da se više ne mučimo."

I Hasan Dudić je ostavio traga kao bubnjar na stotinama snimljenih pesama i kola. Kada čujete megahitove "Uvenuće narcis beli", "Kuća je bez tebe prazna", "Ljubavno putovnje" - znajte da bubnjeve svira Hasan Dudić.

- Ja sam još kao klinac, kao dete ulice i Šabačke mahale, počeo da sviram bubnjeve. Bilo mi važno samo da budem tamo gde se peva i svira. Bio sam potrčko tu negde na bini ili iza bine, uvek spreman da muzičarima kupim piće i cigare. Kod Grade bubnjara iz ansambla "Čivije" savladao sam ritam, a po prelasku u Beograd savladao sam i umeće studijskog sviranja - kaže Hasan Dudić.

- S ponosom mogu da kažem da sam bio učenik Miće Đorđevića, legendarnog bubnjara i urednika u PGP-u. Svirao sam bubnjeve na mnogo ploča sa narodnim pesmama i kolima. Kasnije sam kod Miše Blama učio bas gitaru, naučio sam da sviruckam i harmoniku, i levu i desnu ruku, taman toliko da i na harmonici mogu da komponujem.

Zabubnjario je Hasan i na prvom albumu legendarnog orguljaša Miće Nikolića i ansambla Braće Nikolić.

- Snimali smo u legendarnoj "Petici". Mića je došao sa svojom braćom, a ja sa svojim ansamblom. Kad smo se uparadirali kao konobari u bele košulje i crne pantalone, postavismo Mićinu i moju ekipu ukrug, ja sedoh na mesto šefa orkestra. Bez obzira što smo došli navežbani, Mića mi reče: "Bracika, ti kreni, ti to znaš najbolje, stalno si u studiju."

- Snimili smo desetak kola ("Pocerski vez", "Zoranovo", "Šabački vez", "Cakanovo", "Darino", "Vlaško", "Perino", "Kumanovski čoček", "Rumunsko narodno kolo") za nepuna dva sata. Odsvirao sam bubnjeve i šefovao orkestrom, praktično sam bio i producent. Kad smo završili, snimtelj primeti: "Hasane, komanduješ i brojiš k'o da si oficir."

Šaban Šaulić je u svakoj prilici pokazivao svoju širinu i pomerao predstavu o svojoj muzikalnosti. Naravno, Šaban je imao takvu dušu i osećaj za pesmu da je mogao da komponuje i bez ikakvog instrumenta, dovoljno je bilo da istaktira prstima.

- Šaban je dobro svirao bubnjeve. Tokom višedecenijske saradnje sa orkestrom Branimira Đokića često se dešavalo da sednemeo za bubnjeve ili ja ili Šaban. Danas čujem kako mlađe kolege pitaju ima li ko da odlupa bubnjeve?! Šaban i ja smo svirali, nismo lupali - ističe Hasan.

(Goran Milošević)