Srećko Jovović, pevač kratkog veka i večitih hitova: Pupoljak koji nije stigao da se rascveta

Ova pesma odiše nekom dobrotom, a takav je i njen pevač. "Vratiću se jednog dana" snimljena je 1988. godine, nije prošla na prvu, a doživela je pravo vaskrsnuće u 21. veku. Srećom, dobra pesma je kao dobar čovek - vaskrsne kad-tad. Ovo je sećanje naSrećka Jovovića (1951 - 1989), retko dobrog čoveka retko dobrih pesama.

"Tamo gde se moja nana

Preporučujemo

bori s teškim godinama

,gde od roda zemlja puca,

gde su ljudi dobra srca,

vratiću se jednog dana.

Ja znam da na mene čeka

mog detinjstva plava reka,

polja cvetna od radosti,

stara ljubav iz mladosti,

ja znam da na mene čeka.

Tamo gde se moja mati

od života teško pati,

na lice joj k'o u knjigu

urezao život brigu,

vratiću se jednog dana.

Tamo gde se ljudi druže,

u nevolji ruku pruže,

tamo gde me majka stara

u kolevci odnjihala,

vratiću se jednog dana."

(Predrag Negovanović - Mila Janković)

- Posle uspeha sa pesmom "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave", pozvao me Srećko i rekao da već sprema novi album i da više neće da snima bez mojih stihova. Priznajem, ni kompozitor ni ja nismo verovali u uspeh "Devojke sa Morave", ali Srećko jeste.

- Slično je bilo i sa pesmom "Vratiću se jednog dana". Iz mene su prosto izleteli stihovi, Predrag Negovanović je to iskomponovao, Tomica odsvirao, Srećko otpevao. I tek posle svih ovih godina, svesna sam šta sam napisala. Mnogima se dopada, mnogi bi i da je presnime, a ne slovi kao megahit - kaže Mila Janković, najplodniji Srećkov tekstopisac.

Srećko Jovović je rođen 9. januara 1951. godine u Donjoj Gorevnici kod Čačka. Majka Stana i otac Radisav zadojiše ga šumadijskom pesmom. Kao đak OŠ "Vladislav Petković Dis" u Zablaću pevao je i pobeđivao na školskim priredbama. Prvu ploču sa vodećom pesmom "Rana jesen dođe, odoh u armiju" snima još kao dečkić za lokalnu produkciju "Sportska knjiga". Pesma se zavrtela u željama i čestitkama, a niko nije znao ko je peva. Lokalnog značaja bile su i ostale pesme na desetak Srećkovih singlica sa Vukasom, Časlavom Đokovićem, Draganom Aleksandrićem, Radojem Barajevcem.

Od 1983. godine i pesme "Anuška, Anuška, sakrio se miš" kreće plodonosna saradnja sa kompozitorom Predragom Negovanovićem koja je rezultirala sa četiri albuma i tridesetak pesama: "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana", U vojsku se sin ispraća", "Oženi se brate moj", "Tako, tako, samo tako", "Nisam lekar, al' mogu pomoći", "Rodila se ljubav", "Prođe Milka", "Ovim putem više proći neću"...

- Saradnja sa Srećkom Jovovićem je i meni promenila život. U vreme nadolazećeg "Južnog vetra" i disko ritma, Srećko je ovekovečio moje pesme u čisto šumadijskom i dvojkaškom ruhu. A sve je počelo tako što mi je Bora Đorđević prilikom jednog susreta rekao da ima pesmu za Miroslava Ilića sa naslovom "Da me zaborave devojke sa Morave". Taj originalan tekst je i svojom metrikom bio u rok fazonu, pa sam predložio Bori da ga oblikujem u narodno ruho - priča hitmejker Predrag Negovanović.

- Pozvao sam moju prijateljicu i pesnikinju Milu Janković da napiše potpuno nove strofe, odabrao sam mog druga Srećka Jovovića da to otpeva, Tomicu Miljića da to odsvira i aranžira, najboljeg snimatelja Acu Radojičića da to snimi, a na samom festivalu i na originalnom snimku pesmu je pevao i gospodin Velja Popović sa grupom pevača Obrena Pjevovića.

Na festivalu "Mesam" 1986. godine, u konkurenciji najvećih zvezda narodne muzike, pesma "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave" osvaja prvu nagradu za kompoziciju. Možda i najveći kompliment Srećku Jovoviću i pesmi "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave" odao je legendarni Obren Pjevović. Na pitanje hronično sujetnih kolega kako to da podržava pesmu koja nije njegova, Obren je odgovorio: "Nije moja, al' je od mog semena."

- Srećko Jovović je redak pupoljak koji nije stigao da se rascveta. Ostavio je trajan i moćan utisak i kao pevač i kao čovek. Dobri moj Capo - ističe Slobodan Betulić Betula.

Voleo je Srećko i pesmu i ljude i fudbal i radio. Pomagao je svoj zavičaj, dom kulture i fudbalski klub u Zablaću, nastupao je za estradnu fudbalsku reprezentaciju.

- U minut je znao kad počinju emisije narodne muzike na radio stanicama. Bio je jedan od retkih kolega koji se radovao svakoj lepoj pesmi i uspehu kolega. Zato smo ga od milja prozvali "Radio Mileva" - pričao je legendarni Miroslav Radovanović.

Bio je jedan od najomiljenijih kolega u svetu narodne muzike. Srećkova čista duša nije podnosila prljave estradne rabote, Srećkove bistre oči zračile su nekom dobrotom. Kada se 1988. godine pojavio album PGP-a sa vodećom pesmom "Vratiću se jednog dana", niko tada ni slutio nije da će to biti poslednji album Srećka Jovovića.

Srećkova tragedija u saobraćajnoj nesreći početkom 1989. godine teško je pogodila narodnjački svet. Srećku u čast priređen je memorijalni koncert na stadionu Borca u Čačku i u Beogradu. Svi su plakali dok su pevali "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave".

(Goran Milošević)