Mile Isaković Kaljin, šabački unikat: "Boban Voz mi je rekao - trajaće ti pesme dok si živ, a možda i duže"

Šabac ima makar tri čuvena Mileta Isakovića: rukometaša Metaloplastike, jednog od "šabačkih vanzemaljaca", lekara i pevača. Ovo je priča o pevaču, unikatu narodne muzike, koji je svom imenu i prezimenu dodao i umetničko ime - Kaljin.

"Vratila si pisma moja,

Preporučujemo

vratila mi slike,

ne treba ti ništa što svedoči

na trenutke ljubavi velike.

Vratila si sve što sam ti dao,

nećeš, kažu, za mene da čuješ,

a zašto mi i ljubav ne vratiš

da mi više ništa ne duguješ.

Odričeš se uspomene i zakletve date

kada jesen zamiriše rana

da ćeš moje dočekati svate.

Kad se smiri duša moja

tvoja će da pati,

doživećeš sudbinu grešnika,

prosjakom ćeš ljubavi postati."

(Novica Trifunović)

- I danas kad čujem moj najveći hit, obuzme me neka milina. Vidim hiljade ljudi koji pevaju zajedno sa mnom, a setim se i detalja sa snimanja. Zamislite da pesmu dobijete danas, a sutra idete na snimanje. Nisam znao ni melodiju ni reči, a došao sam u studio na snimanje - priča Kaljin za Muzičku apoteku.

- Držim papir u ruci, čitam tekst i pevam. Pitam maesatra Milenka Božića, kad možemo da počnemo sa pravim snimanjem, a on kaže otpevaj sad i drugi glas. I tako, za nekoliko minuta gotova pesma. U istom cugu snimismo i ostalih nekoliko meni nepoznatih pesama.

I tako se 1992. godine pojavi diskografski prvenac Miloja Isakovića Kaljina u vidu kasete sa osam pesama: "Vratila si sve što sam ti dao", "Senka od čoveka", "Nemoj vrata zatvarati", "Moj neverni druže", "Ime njeno spomenite", "Čuvajte tajne moje", "Ljubav stara", "Kad me jednom budeš srela".

- Pesme su se zavrtele prvo na Radio Šapcu, a gde bi drugde. Mada je bilo problema, jer je neke tonce mrzelo da puštaju sa kaseta. Ali su ipak morali da puštaju kad stignu želje slušalaca. Jednog Božića stiglo je 86 pozdrava, želja i čestitki samo uz pesmu "Vratila si sve što sam ti dao".

Mile Isaković Kaljin je samo jedan iz plejade vrhunskih šabačkih pevača koji nisu postigli nacionalnu prepoznatljivost. Mile ima komercijalnu boju glasa, bogato tezgaroško iskustvo, nekoliko snimljenih pesama sa snagom evergrina. Ima i pamtljivo ime i još pamtljiviji nadimak - Kaljin.

- Moj pradeda je bio sluga, lepši od ikone a siromah kao sirće. Dok je služio kod gazde, u kući u kojoj je žvelo njih tridesetoro pod istim krovom, jedna snajka se zaljubi u njega. Kad je pukla bruka, gazda ga pojuri, a on se spotakne pa upadne u baru.

- Da bi sačuvao glavu na ramenima, morao je da se pritaji pod vodom. Pomislio je da je bolje i da se udavi nego da ga besne gazde iskasape. Srećom, potera je prošla, moj pradeda se nije udavio, ali se okaljavio za sve pare. Ostao je "Kalja" do kraja života. I mog oca su zvali "Kalja", a mene prozvaše "Kaljin".

Kaljinov prvi susret sa muzikom zbivao se 60-ih godina prošlog veka u njegovoj rodnoj kući, u selu Grušić kod Šapca.

- Moj otac je nabavio radio i kad krene "Selo veselo", mušica nije smela da se čuje. Prva pesma koju sam naučio da pevam bila je "72 dana". A onda sam počeo da pevam u duetu sa mojom dve godine starijom sestrom, u kojoj su mnogi videli naslednicu Lepe Lukić.

- Pevali smo bez pojačala i razglasa, samo harmonika i nas dvoje. Obilazili smo prela i poslela, bili smo prava atrakcija na seoskim priredbama. Kad se sestra udala, nastavio sam sam. Upijao sam pesme u letu, sve sam hvatao na sluh. Mnoge svadbe sam prepevao sam, tri dana i tri noći bez odmene i bez pevačice.

I pored nekoliko veoma skupuh tezgaroških pesama i veoma bogatog svadbarskog, kafanskog i vašarskog iskustva, Mile Isaković Kaljin nije postigao karijeru na nivou svojih pevačkih kvaliteta. Nije mnogo snimao, nikad se nije pojavio na velikim televizijama, nije menjao autore. Skoro sve što je snimio, napisao mu je jedan autor - tekstopisac i kompozotor Novica Trifunović.

- Imao sam i tu čast da krajem 90-ih snimim i jednu pesmu "Zbogom moja ružo sreće" sa ikonom violine Bobanom Vozom. Nikad neću zaboraviti tu iskrenu ponudu: "Bate, 'ajde da ti snimimo pesmu da ti traje dok si živ, a možda i duže!" Ušli smo u studio i na "tri, četiri" gotova pesma za tri minuta.

- Počeo sam da snimam u najgore vreme po pesmu i karijeru - rat u Jugi, sankcije, hiperinflacija. Mnogim mojim kolegama otišle su kuće na doboš zbog ulaganja u karijeru, a znam i mnoge kolege koji su brzo došli do slave i još brže nestali.

Sve ove godine veran je Kaljin pravoj narodnoj muzici, veran je i svojim saradnicima, a najverniji je svojoj porodici i svom rodnom selu.

- Pocerina je moj život, moja kolevka i moje opredeljenje. I danas živim u mom rodnom Grušiću na obroncima Cera, u okruženju mojih jagoda, šuma, livada, lekovite izvorske vode. U takvoj prirodi sačuvao sam i grlo i zdravlje, sad pevam i bolje nego na pločama.

- Bez obzira što se pola veka bavim pevanjem, podjednako me hrane i pesme i moje jagode. Kad pođem na svirku, uvek imam istu želju - da se vratim živ i zdrav i da domaćini i gosti budu zadovoljni. A meni dosta koliko god da zaradim. Nezasitim kolegama znam da kažem - a jeste vi tamo nešto ostavili pa idete da uzmete?

- Najveći mi je kompliment što svojim izgledom i svojim poimanjem muzike i života ličim na moje seljake iz Pocerine. I na najbesnijim i najurbanijim veseljima nosim seljački šešir. Pa još kad ga nakrivim...

Jedan radio voditelj je primetio: da je Kaljin rođen desetak godina ranije i da je bio u prilici da snimi neku singlicu, prodao bi milion ploča samo zbog nakrivljenog šešira.

(Goran Milošević)