Sećanje na "Beogradski sabor 1973": Trijumf Mire Vasiljević i nastanak "Đerdana"

Sve puca u ovoj pesmi od ljubavi i Šumadije, baš kao puce tamnjanike u jesenje dane. Zapucala je i Mira Vasiljević, i od sreće i od ponosa zbog pobede na kultnom festivalu narodne muzike "Beogradaki sabor" 1973. godine.

"Zri, zri, tamnjanika zri,

Preporučujemo

da se spremaš moja ljubavi,

idu dani u jeseni,

viti bore moj zeleni,

lišće menja boju gori,

sve me više čežnja mori,

zri, zri, tamnjanika zri.

Zri, zri, tamnjanika zri,

svaku brigu sada ostavi,

mesec šeta po osoju,

šaram ćilim na razboju,

boja se sa bojom slaže,

svaka šara k'o da kažezri,

zri, tamnjanika zri.

Zri, zri, tamnjanika zri,

svadbu našu svima najavi,

spremaj čeze i atove,

i rakije za svatove,

nek' se peva, nek' se pije,

ne sme radost da se krije,

zri, zri, tamnjanika zri."

(Petar Tanasijević - Miodrag Milutinović)

- Ta pobeda mi mnogo znači. Prva nagrada stručnog žirija na jednom takvom festivalu i u konkurenciji takvih pevačkih zvezda samo je potvrda da sam odabrala pravi put, da nisam uzalud studirala muziku i, na kraju krajeva, da nisam pogrešila što sam napustila poziv nastavnika muzike i posvetila se estradi. Čula sam i od najeminentnijih etnomuzikologa da je pesma "Zri, zri tamnjanika" jedna od najlepših šumadijskih pesama - pričača je Mira Vasiljević u Muzičkoj apoteci.

- S druge strane, svesna sam da je ta pesma izgubila trku sa vremenom i nametnutim masovnim ukusom. Ko bi se danas usudio i da komponuje i da snimi ovakvu pesmu? Ko bi to danas slušao? Eto, i u mom slučaju bolje je prošla pesma sa druge strane te ploče "Aj, ja sam šećer". To je jedini izvorni zapis koji je postao hit. Danas se nekako sve više populariše etno pevanje, a ja sam to snimala i pre pola veka.

Ta 1973. bila je prelomna godina u Mirinom životu. Baš kad su usledili pozivi i na druge festivale i koncerte, ponude za snimanje nekih novih hitova, Mira se opredelila da batali solo karijeru i posveti "Đerdanu".

- Odmah posle pobede na "Saboru" nastupila sam kao specijalni gost na takmičenju za prvu harmoniku u Sokobanji. Gledajući sestre Dragicu i Slavicu Janković koje su se takmičile kao duet harmonika, došla sam na ideju da osnujem čisto ženski ansambl. Po povratku u Beograd obratila sam se svojim prijateljicama Veri Ivković i Anđi Govedarović sa idejom o jednom vokalno-instrumentalnom ansamblu.

- Setih se tada i Goce Lazarević, jednog devojčeta koje je "rasturalo" kao debitant na "Saboru". I Goca je prihvatila moj poziv, i tako je nastao naš prvi pevački kvartet, u stvari prva postava "Đerdana", ansambla za celovečernju predstavu - pevanje, igru, konferansu.

Na "Beogradskom saboru" 1973. godine nastupilo je još desetak vrhunskih izvođača sa pesmama koje se i danas rado slušaju: "Samo jednom srce ludi" (Cune), "Dva oka njena" (Šaban), "Stani, stani, zoro" (Staniša), "Oj, Moravo, zelena dolamo" (Miroslav), "Tri sestre lepotice" (Žika Nikolić), "Uvela ruža" (Nedžad), "Đulo, Đulizaro" (Nedeljko Bilkić). Čast Crne Gore predstavljali su Branka Šćepanović i Ismet Krcić sa pesmama "Oj Moračo" i "Momačka".

(Goran Milošević)