45 godina hita "Dva prstena, dva svedoka": Pesma koja je podigla Angela Dimova

Ovo je pesma sa diskografskog prvenca Angela Dimova iz 1978. godine, sentiš dvojčica koja je predodredila stil ovog muzikalnog Makedonca.

"Jedva sam te prepoznao draga,

Preporučujemo

godine su učinile svoje,

ne svetli ti lice onim sjajem

ko kad nekad maštasmo udvoje.

I na tvojoj i na mojoj ruci

dva prstena, dva svedoka stoje,

ostvarili svoje snove nismo,

bol na duši nosimo oboje.

Još te čuvam duboko u srcu,

uspomeno iz mladisti moje,

još osećam na promrzlom licu

tople ruke, vrele usne tvoje.

Rastasmo se zbunjeno i brzo

i bez reči jer bilo ih nije,

zaplovismo ulicama dugim,

svako svoje suze da sakrije."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

- Predigra za moju prvu ploču desila se u motelu "Romeo i Julija" na Ibarskoj magistrali. Tu sam doktorirao na dvojci, tu sam svirao gitaru i pevao sa bendom. Buca Jovanović i Aca Stepić su imali rezervisan sto, a meni bila čast da slušam njihove kritike tipa: "Hajde cis, hajde sad probaj iz fis" - priča Angel Dimov za Muzičku apoteku.

- Jedno veče se zaustavi autobus i upade ekipa u povratku sa koncerta: Doca Ivanković, Zorica Brunclik, Lepa, Šaban, Nada Topčagić. Doca Ivanković se oduševio mojim nastupom i ponudio mi da budem debitant PGP-a na čuvenom Ilidžanskom festivalu. Sutradan smo se našli u "Šumatovcu", odveo me u svoj stan u Cvijićevoj, i na svojoj harmonici mi je prvi put pokazao pesmu "Dva prstena, dva svedoka".

Publika i kritičari su bili oduševljeni mladim Makedoncem. Pevao je lako i visoko, sa retkom toplinom u glasu koja se nije gubila i pri najvećim visinama. Ostavljao je utisak zrelog i vanserijskog pevača, a na omotu svoje prve ploče izgledao je više nego skromno - farmerke i plava majica, bez kreativnog stajlinga.

- Ma kakav crni stajling, o tome se nije vodilo računa, niti sam ja znao šta je to. Na brzinu su me ubacili u mašinu, a ja bio poslušan kao Mitar Mirić. Posle snimanja u legendarnom "Studiju 5" otišli smo u park preko puta "Mažestika". I dok sam birao ambijent za slikanje, fotograf je već škljocnuo nekoliko puta.

- I danas samom sebi ne verujem da sam to ja na omotu. Izgledam nabildovan kao Švarceneger. Iskreno, nijednog momenta nisam pomislio da se žalim zbog svog izgleda na omotu. Tad je bilo važno kako pevaš a ne kako izgledaš.

Pamti Angel i prvu promociju svog diskografskog prvenca na 45 obrtaja i prvi susret sa publikom i čelnicima produkcije.

- U prodavnici PGP-a u Makedonskoj ulici organizovana je promocoja mog prvog singla. Naravno, došao sam na vreme i uparadirao se kao za najveću pozornicu. Kad sam ušao, čelnici PGP-a i publika ne poverovaše svojim očima - pa to nije onaj sa slike!

- Lidija Habić, prodent u produkciji, primeti: "Mi smo po slici očekivali nekog gorostasa koji mora da se saginje kad ulazi, a ono neki patuljak."

Ova prva pesma je i stilski predodredila Angelov kasniji repertoar, i na pločama i na nastupima. Prvi hit sa prve ploče podigao je Angelu cenu, a podigao je i očekivanja njegovog prvog kompozitora Doce Ivankovića.

- Docina opsesija je bila da od mene napravi zvezdu. Pričao je: "Kad može Buca od Šabana da napravi pevača, ja ću od tebe da napravim dva pevača!?" Sećam se, kad je direktor legendarnog Radio Šapca Velja Milošević okupljao ekipu za "Raspevanu jesen", Doca Ivanković je tražio za mene duplo veći honorar od Lepe Lukić.

- Kad sam dobio mog prvog sina Aleksandara, Doca Ivanković se ponudio da mi bude kum. Tako sam se i okumio sa mojim muzičkim ocem Docom Ivankovićem.

Ako je pesma zbir lepih reči, onda je Angel Dimov jedan od retkih pevača koji ne zna šta je to loša pesma. Ako je u bivšoj Jugi diskografija bila jedna od najprofitabilnijih delatnosti, onda je Angel Dimov velikan jugoslovenske diskografije.

- To vreme i uspomenu na to vreme niko ne može da mi uzme niti da promeni. Svaki pevač je imao svoje vreme, i ja sam imao makar svojih pet minuta zbog kojih je bilo vredno baviti se pevanjem.

(Goran Milošević)