Milena Plavšić kao poeta i kompozitor: Jaka žena sa viškom emocija

"Sutra majko odlazim od tebe,

na rastanku nemoj suze liti,

Preporučujemo

jer u domu u koji me pratiš

ja se nadam da ću srećna biti.

Poželi nam majko sreću,

tvoju radost neka vide svi,

poželi nam majko mila

da živimo srećno mi.

Sve sam tebi mogla reći majko,

ja od tebe ništa nisam krila,

na rastanku oprosti mi majko

ako sam te nekad naljutila.

Sutra moji svati kada dođu,

tužna srca ja ću s njiima poći,

tvoju ćemo pesmu zapevati,

zbogom majko, opet ću ti doći."

(Milena Plavšić)

Ovo je jedna od stotinak kantautorskih pesama iz opusa dražesne Milene Plavšić, večita i prelepa namenska pesma, jedna od najemitovanijih svadbarskih pesama svih vremena.

- Posvetila sam je mojoj majci, za kojom ću da žalim dok sam živa. Otpevala sam je i dušom i glasom, a snimila sam je dvaput - 1983. sa ansablom Ace Stepića i 1996. sa ansamblom Dragana Stojkovića Bosanca - priča Milena Plavšić.

- Pokojni Sava Terzić, muzički urednik Radio Šapca, znao je da mi kaže: "Milena, ja odem, popijem kafu, ispušim dve-tri cigarete, dobro se odmorim, a spiker više od pola sata čita želje samo uz tvoju pesmu.

Malo je poznato da je Milena počela da piše i komponuje pesme još od svoje prve ploče iz 1971.

- Kad bih računala i te moje prve pesmičke sa prvih singlica u godine staža, odavno bih bila penzioner. Sa 15 godina sam zapevala kao "letnja pevačica" u restoranu "Grand" u Valjevu sa mojom starijom koleginicom Azeminom Grbić. Ubrzo sam dobila priliku da zapevam na festivalu u Sokobanji, i to uz legendarne Valjevce Žarka i Životu Pavlovića.

- Ni sama ne znam kako sam još tada napisala i komponovala moje prve dve pesmice "Volim te dragi" i "Ja živim za tebe". Osvojila sam priznanje "Lepotica festivala" i kao nagradu od strane stručnog žirija dobila sam pravo da snimim ploču, i to za čuveni Jugoton. Čak i na toj prvoj ploči za Jugoton su dva moja teksta "U zagrljaj tvoj neću da se vratim" i "Zašto drugu gledaš".

Tako se ova muzikalna Banjalučanka još od svojih prvih ploča oprobala i kao tekstopisac i kao kompozitor. I posle poluvekovne karijere, kad se podvuče crta, Milena je autor većine svojih pesama.

- I za pisanje i komponovanje treba dara, kao i za pevanje. I ti moji prvi pesmičci imaju neku zaokruženu priču. Danas smo svedoci, čak i kod vrhunskih i izvikanih tekstopisaca, nabacivanja stihova, tek toliko da se rimuje. Ima pesama u kojima se u prvoj strofi peva o majci, u drugoj o proleću, a u trećoj inostranstvu. Upravo iz tih razloga, naročito u 21. veku, pišem i komponujem sama sebi.

Na svom prvom LP-iju iz 1980. godine snimila je Mica i legendarnu pesmu "Banjaluko i ta tvoja sela" sa kojom je i počela da peva još u prvom razredu osnovne škole.

- Ta pesma je u prvobitnim verzijama počinjala sa "Banjaluko, grom u tebe puko" i "Banjaluko, vatrom izgorijela". Te verzije sam slušala sa radija, pevali Safet i mnogi drugi veliki pevači, a meni bilo krivo kao detetu i ponosnoj Banjalučanki da se moj rodni grad proklinje u pesmi.

- Odmalena sam zaljubljena u moju rodnu Banjaluku pa sam poželela da je i ja ovekovečim na neki svoj način. Kako nekad, tako i danas - sve mogu da propustim ali "Banjaluku" pevam obavezno na svakom nastupu. E, kad sam je sninila na ploči, ja sam prva napisala i pokrenula stih "Banjaluko i ta tvoja sela".

Milenin glas odiše nekom tihom setom, a takvi su i Milenini stihovi - pitki sentiši bez teške patologije: "Poželi nam majko sreću", "Jaka žena", "Zar ti mene nije žao", "Niko kao ti", "Prihvati me u svoj dom", "Odlazim", "Oči smeđe", "Nadaš li se meni zavičaju mio", "Žao mi je", "Kad bih mogla samo da te vidim", "Kad bih mogla da te zaboravim", "Veruj mi", "Nije meni lako zaboravit' tebe", "Nema tebe pored mene", "Danas je moj dan", "Uteši mi dušu", "S tugom gledam pisma požutela", "U mom srcu ti ne živiš više", "Ne pitaj me šta mi je", "Nema sreće a ni tuge veće", "Plave oči", "Šta sudbini ja dugujem", "Dani čežnje ne prolaze", "Kasno smo se dragi sreli", "Ja ti želim sreću", "Neka naša ljubav cveta", "Prava ljubav jednom mora doći"...

- Svaka reč u "Jakoj ženi" je istina mog života, to je jedina moja pesma koja je sto posto autobiografska. Kad sam preživela sve te tragedije iz 90-ih (gubitak mojih bližnjih, raspad Juge, gubitak ušteđevine), posle mnogo neprospavanih noći i isplakanih suza, rekla sam samoj sebi: "Milena, moraš dalje, ti si jaka žena".

- I moji najveći sentiši su sa optimističkim krajem. Nikad ne kunem u pesmi, ni sebe ni druge, niti prizivam neko prokletstvo. Drago mi je da je veliki Buca Jovanović primetio: "Ti Milena imaš višak emocija." Himzo Polovina mi je posle jednog koncerta rekao : "Sine, nastavi da pevaš te tvoje tužne pesme, tvom glasu se veruje."

(Goran Milošević)