75. rođendan Ere Ojdanića: Sećanje na Docu Ivankovića i Radoja Barajevca

"Od trenutka kada smo se sreli

do rastanka što nas sada deli

osećaj je kao što je bio

kao da te nisam izgubio.

Morali smo da se rastanemo

i rastanak suzom zalijemo,

kasno draga, kasno smo se sreli,

bolje da se nismo zavoleli.

Volela si i voljena bila,

za rastanak nisi draga kriva,

ja sam s tobom najsrećniji bio

i ja sam ti ljubav uzvratio.

Živela si i živiš u meni

u najlepšoj dragoj uspomeni,

voleo sam oči tvoje plave

kao bolan zoru kad osvane."

(Dobrivoje Doca Ivanković)

Evo, prođe pola veka od Erine prve ploče i prve snimljene pesme "Morali smo da se rastanemo" iz 1973. Gleda Era sa puno ponosa na svoje prve singlice i seća se svojih prvih majstora Doce Ivankovića i Radoja Mitrovića Barajevca.

- Doca i Barajevac su moje srce i moja duša, moji muzički roditelji. Kada smo počeli saradnju, nisam imao ni bicikl a imao sam snimljenu ploču. Bože, kad se samo setim: sednem u autobus u Stepojevcu, pa za Beograd, a šofer sluša Radio Valjevo. Kad krene moja pesma, sve se na meni naježi, kosa se nakostreši, pa mi podigne onu beretku na glavi.

- I danas se sećam priprema da se slikam za omot moje prve ploče. Karirani sako, negovana frizura sa onim talasima kod majstor Ace iz Frizerske zadruge u Požeškoj. Obukli me u odelo da prikriju moju mršavost. Bile su to godine kad sam mnogo svirao i patio zbog devojaka, ispile me žene i kafane pa sam izgledao kao da umirem od gladi - kaže Era.

Svakog 13. decembra seti se Era i svog detinjstva i svojih predaka koji su ga spremali na zanat. Ipak, jedna svadba iz 1957. godine predodredila je Erinu posvećenost harmonici i narodnoj muzici.

- Rođen sam u selu Visoka kod Arilja, uz najlepšu reku Rzav. Moj pokojni đed Dragutin je bio najbolji šnajder u užičkom kraju, a moj otac je radio na iskopu tunela Barajevo - Bela Reka.

- I danas pamtim svadbu u mom rodnom selu. Imao sam deset godina kada sam prvi put video harmoniku i zavoleo zvuk harmonike na svadbi kod najboljeg gazde u mom selu. Bila je zima, sećam se, u jednom ćošku je bila bubnjara i dosta bukovih cepanica, a za stolom harmonikaš.

- Uzeo sam onu jednu cepanicu, đed me stavio na sto, i celu noć sam udaro prstićima po tom parčetu bukovog drveta, kao da sviram harmoniku. Moj đed je samo rekao mom ocu: "Ovaj mali će da bude muzičar, nemoj da dolaziš kući dok mu ne kupiš harmoniku." Tako je i bilo.

Kad se Era sa roditeljima preselio u Leskovac kod Meljaka, navalio je na vežbanje. Prve akorde na harmonici savlado je kod braće Dušana i Boška Stojićevića u Velikom Borku, a "diplomirao" je kod čuvenog Buce Jovanovića u Šumadijskoj 6 na Banivom Brdu.

Prve pesme i ploče snima u muzičkoj radionici majstora narodne muzike Doce Ivankovića i Radoja Mitrovića Barajevca. Od 1973. do 1992. godine snimio je osam singlova i tri albuma sa tridesetak Docinih i Barajevčevih pesama: "Morali smo da se rastanemo", "Voleo sam jednu ženu", "Nemoj da me tražiš", "U trenutku bola", "Srešćemo se nekad u životu", "Ranjeno je srce moje", "Era s ovog sveta", "Milice, kraljice", "Otvor vrata milovanje moje", "Ide oblak", "Grešnicu sam zavoleo", "Uspomene", "Kad se ljubav za ljubav ne vrati", "Leva strana", "Doživeću stotu", "Kazuj mala", "Ako sam se oženio", "Oženjen sam kao momak živim", "Otšla si u svitanje zore", "Suze bi nas potopile", "Oprosti mi zbog neverstva", "Kakav otac, takav sin", "Najdraži dan mog života", "Zavolećeš snaju majko", "U šali sam ljubio", "Ja sam Era Zlatiborac", "Sreli smo se u jesen", "Ko se ženi na brzinu, taj se kaje natenane", "Jagnje moje, jagnje belo".

- 1975. godine u bivšoj "Čergi", u današnjem motelu "Era", rodila se i moja lična karta "Oženjen sam kao momak živim". Tekst je napisala lepotica i pesnikinja Mira Bukovčić Trišić, a Barajevac je uzeo tekst i rekao: "Ovo je za Erčića!" Zvali su me "Erčić" jer sam bio mršav i žgoljav, a uporan i vredan, sačuvaj Bože! Probali smo je i uvežbavali u kafani, snimili u "Petici", zavrteli na radiju. Dobio sam hit koji me i danas 'lebom rani. Da ništa drugo nisam snimio, mogao sam da živim samo od ove pesme.

- Sećam se, Petrovdanski vašar u Obrenovcu, a o mene se otimaju bogati ugostitelji, vlasnici šatri. Ja izađem ispred šatre u kojoj pevam i čujem nešto kao da se stanice mešaju: pod jednom šatrom završava, pod drugom uveliko traje, a pod trećom tek počinje moj prvi hit "Oženjen sam, kao momak živim". Tada sam shvatio da sam uspeo.

Erina popularnost rezultirala je eskluzivnim ugovorom sa produkcijom Diskos za koju je snimao i po tri singlice godišnje.

- Tek kad vidim sve te moje singlice i LP-ije, shvatim da je sve ovo imalo smisla. Vidim koliko sam rada i vremena potrošio za nešto čime će se ponositi i moji naslednici. Pola veka moje karijere ostalo je na tim malim i velikim pločama.

- Moja majka Radina je u posebnom koferu pod ključem čuvala sve te moje ploče, od svakog izdanja po tri komada. Međutim, kad krenem na neku emisiju ili na slavlje kod ispisnika, uzmem ploču od majke i ostavim je tamo gde nastupam. Nikada nijednu nisam vratio i tako sam ostao bez većine mojih ploča.

(Goran Milošević)