Harmonikaški merak Slobe Lekića: Pesma uz kolo, kolo uz pesmu

"Ti momo, ti devojko,

ti moga brata mamiš

Preporučujemo

na tvoje oči smeđe

i tvoje gajtan veđe.

Igra kolo, zemlja se trese,

igra kolo oko Beograda,

igra, peva Šumadija cela,

to je svadba najbolja do sada.

Sviraj Slobo,

neka lete dirke,

nema bolje svadbe,

nema bolje svirke.

Hajde kume, zovu te svirači,

stari svate, zajedno ste jači.

Prijatelju, ne idi od prije,

nema sada bolje familije."

(Sloba Lekić - Miki Jovičić)

Kad se pojavila ova prelepa pesma uz kolo ili kolo uz pesmu, muzički gurmani su se upitali - na kom je to albumu Keba snimio ovako lepu, skoro izvornu pesmu.

- Ta pesma je snimljena na albumu koji je izdat krajem 80-ih za produkciju "Galaksija" iz Čačka. U stvari, to je kolo uz pesmu nazvano "Svadbeno šareno kolo", a Keba je bio gost solista na mojoj LP ploči - priča narodnjački klasik Slobodan Sloba Lekić.

- Bile su to godine kada je Keba počinjao, kada je snimao uglavnom dvojke i veoma lepo pevao pravu narodnu muziku. Keba je i pre snimanja prvih ploča imao cilj da postane velika zvezda i drago mi je što je u tome uspeo. Jedino mi žao što u ovom 21. veku i Keba peva nešto što nema veze sa našom muzikom, kao da se stidi naše dvojke. Zato ovo kolo uz pesmu i deluje tako raritetno.

Slobodan Sloba Lekić je iskonski Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom.

- Kad je harmonika u pitanju, imao sam se na koga i umetnuti. Moj otac je svirao harmoniku, pa sam kao klinac od desetak godina naučio prve pesmice "U livadi pod jasenom i "Vrti kolo". A onda sam otišao kod majstora Mirka Dražića da se opismenim, i praktično i iz knjiga Albina Fakina.

- Odlazio sam na časove sa harmonikom na leđima. Uprtim harmoniku u mom rodnom Jeloviku ispod Bukulje i pet kilometara je teglim da bih stigao do majstora. A kad stignem, majstor me odvede na njivu da kupim seno sa još nekolicinom učenika. Kad me majstor prozove, bacam vile i uzimam harmoniku. Popodne krenem kući, a usput zastanem na nekoj livadi pa uvežbavam da ne bih zaboravio ono što sam učio. I tako pet godina. Kad sam naučio Krnjevčevo "Jaseničko" i "Prelaz" kolo, pomislio sam da će i od mene biti nešto.

Osokoljen "diplomom" kod majstor Mirka Dražića, kalio se Sloba na igrankama i svadbama širom Šumadije.

- Po povratku iz vojske imao sam samo jednu želju - da budem učenik Mirka Kodića. Mirkova svirka je specifična i neponovljiva, veoma teška za sviranje, i još teža za savladavanje. Mirkova veličina je što je spojio šumadijski i vlaški triler. Jednostavno, Mirko je moj idol i imao sam čast da budem njegov učenik.

- Kasnije smo i svirali zajedno, poklonio mi je "Vlaški merak", omogućio da zasviram na veseljima oko Požarevca, Svilajnca, Petrovca, Negotina. Nekad sam svirao sa desetak ljudi u mom ansamblu, a sad uglavnom sviram sam na klavijaturama, bez harmonike. Iako se moj majstor Mirko zarekao da nikad neće zasvirati na klavijaturama, ja sam, eto, zadnjih godina malo skrajnuo harmoniku i sve češće sviram na klavijaturama, naročito na nastupima po Americi.

Diskografska karijera Slobe Lekića počela je 1988. albumom prvencem za produkciju Jugodisk. Usledilo je još desetak albuma sa stotinak narodnih kola: "Aj, berem grožđe", "Čuvam ovce kraj zelene jove", "Sto kec", "Srce Šumadije", "Vlaški merak", "Lekićev dribling", "Mačvansko lukavstvo", "Frizersko kolo", "Ribarsko kolo", "Šumadija ekspres", "Roditeljsko kolo", "Bukuljski žubor", "Konkord kolo"...

- Moja prva kola zavrtela su se na legendarnoj Radio Šumadiji i čuvenoj emisiji "Poselo pod Bukuljom". Kasnije sam i snimio "Kolo Radio Šumadije" kao posvetu mom dragom komšiji i čuvenom voditelju Dobrivoju Marinskom.

- Na svakoj mojoj ploči nalazi se poneko kolo uz pesmu ili pesma uz kolo. Neka od tih kola bila su prava himna mnogih emisija na najslušanijim radio stanicama: "Jaseničko prelo", "Vojničko kolo" (pevaju Vera Matović i Rade Jorović), "Svadbeno šareno kolo" (peva Keba). Za skoro svako moje izdanje pravio sam promociju u svojoj režiji pred nekoliko hiljada ljudi.

Pored narodnih kola za igru i merak, komponovao je Sloba i desetine pesama za najveće zvezde narodne muzike.

- Moja želja je bila da budem solista na harmonici, bez ambicija da se bavim komponovanjem. Ipak, svirajući sa vrhunskim pevačima, rodile su se i neke melodije koje sam nesebično podario mojim dragim kolegama. Smedrevcu sam komponovao jednu od mojih najlepših pesama "Pogledaj me Bože s neba".

- Ponosan sam i na pesmu "Neka tebi bude dobro" sa kojom je Bora Drljača pobedio na "Moravskim biserima". Snimili smo je u Kragujevcu, Bora je to za petnaestak minuta otpevao (i prvi i drugi glas) i otišao za Beograd. Kad smo uradili remiks, zovem Boru i pitam ga kako da mu pošaljem pesmu, na mejl ili mesindžer, a Bora kaže: "Kakav mejl, pošalji mi autobusom, samo mi javi koji je autobus i kad stiže u Beograd!"

(Goran Milošević)