50 godina hita "Slavica je njeno ime": Večita pesma o jednoj kratkoj ljubavi

"Jedne noći šetao sam gradom

sa devojkom koju sada tražim,

Preporučujemo

lepotom je osvojila mene,

sad je nema, čime bol da blažim.

Otišla je jednog dana,

ne znam kuda, ne znam s kime,

kažite mi gde je ona,

Slavica je njeno ime.

Imala je dugu divnu kosu,

blagi osmeh k'o pupoljak ruže,

da je nisam sreo one noći

ne bih sada bio sam i tužan.

Zato sada sam po gradu lutam,

tražim oči što toplinom zrače,

jer bez njenog osmeha i čari

puste noći ništa mi ne znače."

(Gvozden Radičević - Branislav Cvetinović Laki)

Tužne pesme najlepše su kad je zima - primeti Šekspir. I stihovi legendarnog tekstopisca Branislava Cvetinovića Lakija slikaju neke hladne dane, požutelo lišće i jesen ljubavi.

- Ja sam jesenji čovek, jesen je moje najlepše doba, moje najlepše pesme nastale su u jesen. I ja sam rođen jedne davne jeseni 1948. godine u dolini Save, u selu Dragojevac kod Šapca - priča Laki za Muzičku apoteku.

- Volim poeziju otkad znam za sebe. U školi sam počeo kao recitator na priredbama, a čim sam se zaljubio počeo sam da pišem sentiše. I sad, u osmoj deceniji, pišem ljubavne pesme. Sad volim i unuke i prije i komšiniice, sad sve više volim i svoju ženu.

Lakijevi stihovani ljubavni romani propevali su čim je došao u Beograd. Kao vrhunski ugostotelj upoznao je najbolje kompozitore i pevače, upoznao je i lepoticu Slavicu i pevačku ikonu Gvozdena Radičevića.

- Moja rođena sestra udata je u Gvozdenovom komšiluku. Kad sam na jednoj slavi prvi put upoznao Gvozdena, pokazao sam mu moje stihove. Pažljivo ih je pogledao i rekao: "Odnesi te stihove Buci Jovanoviću, ako ti Buca prihvati i jednu pesmu, znaj da valjaš." Kad mi je Buca snimio pesmu, raspisao sam se i opevao sve što sam voleo.

1973. godine Gvozden Radičević je snimio tri Lakijeve pesme ("Slavica", "Zauvek si otišao oče", "Ti si deo mog života") i objavio na singlu PGP-a uz ansambl Žarka Josipovića Škule.

- Slavica je bila prelepa devojka iz Višnjice. Upoznali smo se u "Beograđanki", planula je ljubav i šetnje Beogradom. Imala je dugu crnu kosu, nosila miniće. Ta slika mi je stalno pred očima: Slavica i ja prolazimo Makedonskom, autobus zastane, a vozač dobaci: "Mala, zaustavio sam autobus samo da ti kažem koliko si lepa."

- Naša idila je bila kratka, baš kao i Slavičine suknje. Zato sam i požurio da je ovekovečim. Baš kad sam je napisao, Gvozden je prekinuo saradnju sa Bucom Jovanovićem i počeo samom sebi da komponuje. Drago mi je da je pesma o mojoj Slavici postala himna svih naših Slavica i nekih kratkih ljubavnih idila.

"Slavica" je jedna od najpopularnijih pesama iz opusa legendarnog Gvozdena Radičevića. Pratila ga je kroz čitavu karijeru, a i danas se peva nesmanjenim žarom.

- I danas mi kažu ispisnici kako nisu imali nikakvu Slavicu, a prepoznaju se u ovoj pesmi. Neki mi kažu da je pesma o Slavici lepa i kad se odrecitije. Sve je to tačno, ali pesma koja se recituje služi za jednokratnu upotrebu u užem krugu ljudi, a kad se pesma otpeva traje mnogo duže.

- Napisao sam je u vreme bujanja slobodne ljubavi i u vreme bujanja najlepših narodnih pesama. Gospodin Gvozden Radičević je moju "Slavicu" komponovao, otpevao, snimio i napravio večiti hit.

- Gvozden je bio gospodin pevač, markantne boje glasa i svetskih manira. Pevao je lako i odmereno, izgradio svoj stil, dospeo u sam estradni vrh. Povukao se brzo i na vreme, nije doživeo blamažu svojih popularnijih kolega koji bi da pevaju uživo, a ne mogu ni da pričaju.