76. rođendan Pere Grubića: "Mnogi bi da pevaju, a malo ko ima pojma"

"Od rođenja sreće nemam,

Preporučujemo

svaki korak prati tuga,

pa i moja najmilija

udade se za drugoga.

Čitav život propiću

što me draga ostavi,

sve od bola razbiću

zbog nesrećne ljubavi.

Kad sećanja dragu vrate,

stari Cigo ne broj sate,

zasviraj mi mnogo jače,

neka svaka struna plače.

Nemoj niko da me teši,

tužni su mi bez nje sati,

sa mnom pevaj Cigo, prati,

violinom bol mi gasi."

(Žarko Pavlović Valjevac - Atanasije Savić)

Ova pesma deli sudbinu njenog pevača Pere Grubića - nekad je bila mnogo slušana, a danas je mnogo zaboravljena.

- Čim se pomene moje ime, prva asocijcija je prvi stih jedne čuvene vojničke pesme. I danas me sretnu ljudi, stanu ispred mene i počnu da pevaju "jesenje su kiše počele da liju". U stvari, ta pesma je obeležila moju karijeru i pobedila moje ime - kaže legendarni Pera Grubić, jedan od vrhunskih pevača narodne muzike čija popularnost nije bila na nivou njegovih kvaliteta.

- Imao sam sreću da na mojoj prvoj ploči snimim moj najveći hit. "Dobio sam poziv za armiju" trebalo je da snimi moj kolega Mića Srećković, pevač Zaimovog glasa i načina pevanja. Aca Stepić, kompozitor pesme i moj Obrenovčanin, tražio je pevača sa malo kristalnijim glasom. Izbor je pao na mene, a ja ni slutio nisam da ću na prvoj ploči snimiti pesmu koja će me nadživeti i postati nedostižna meta.

Sve dok je postojala JNA, Pera Grubić se nije skidao sa radija. Retko koji voditelj je pomenuo Perino ime, niti je Pera dosađivao muzičkim urednicima, a zapevao je na stotinama frekvencija, naročito onim srednjetalasnim.

- Pesma "Dobio sam poziv za armiju" upisala nas je u istoriju, bila jedna od tri najslušanije narodne pesme 60-ih. Tu pesmu je svojim prelepim glasom ovekovečio Pera Grubić, moj najplodniji pevač. Kasnije sam snimao i sa najvećim zvezdama, ali nisam sreo pevača tako lepe i komercijalne boje glasa i tako prefinjene dikcije. Pera Grubić je zvučao kao školovan radio pevač, a pevao je slađe i od solista Radio Beograda - pričao je maestro Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Pera Grrubić je ugledao ovaj svet 3. decembra 1946. godine u Obrenovcu. Rano je počeo da peva, naučio mnogo pesama, zacario u kafanama oko Obrenovca, Šapca i Valjeva. Krajem 60-ih i početkom 70-ih bio je vodeći pevač hitmejkera Ace Stepića i Žarka Pavlovića Valjevca, kasnije i Duška Nikolića i Zorana Dimića Dide.

- Mogao sam da živim samo od te vojničke pesme, inače snimljene za jednu malu diskografsku kuću "Sportska knjiga". Doduše, ubrzo su stigli pozivi čelnika najvećih diskografskih kuća, potpisao sam petogodišnji ekskluzivni ugovor za Jugoton. Kasnije sam snimao i za PGP, Diskos, Radio Kruševac, Šumadiju iz Batočine.

Diskografska karijera Pere Grubića bila je plodna i kratka. Od 1967. do 1984. godine snimio je 18 singlova i dva albuma sa desetinama veoma slušanih sentiša, zavičajki, namenskih i šaljivih pesama: "Jesenje su kiše počele da liju", "Ti prolaziš, sneg polako pada", "Srećan ti put i doviđenja", "Devojčice, digi, digi, daj", "Čitav život propiću", "Prijatelja nema", "Pokraj stare česme", "Idem kući, sokak mi krivuda", "Bili smo nekad mladi i lepi", "Ako dođeš u svanuće", "Hajde curo za mene", "Povratak iz armije", "Povedi kume šareno kolo", "Povedi kolo Miloje" (duet sa Nikolom Uroševićem Gedžom)...

- Nekolicina mojih dragih kolega primeti: "Eh, da su meni ovakve pesme, znaš kakvu bih karijeru napravio." Svestan sam da nisam napravio neku veliku karijeru, a, opet, lepo sam živeo od pevanja i od mog mlinarsko-pekarskog zanata. Kad sam snimio moju poslednju ploču "Srećan ti put i doviđenja", zaposlio sam se u Obrenovačkim elektranama i sa punim stažom otišao u penziju.

- Počeo sam da pevam u vreme kad su samo dobri pevači mogli da zapevaju na radiju i na pločama. Danas bi mnogi da pevaju, a malo ko ima pojma. Danas i antisluhista može da se "ispegla", a malo ko ima dušu i osećaj za pesmu. Živeo sam za pesmu i od pesme, a danas živim od uspomena i uz pomoć "pejsmejkera".

Eto, to je Pera Grubić, vrhunski a neizvikan pevač, više poštovan nego popularan, izuzetno muzikalan i duhovit čovek, potpuno ravnodušan prema medijima i estradi. Diskofili ga pamte po stidljivom osmehu sa trouglastog lica, a prijatelji i kolege kao pevačinu i retko skromnog čoveka.

(Goran Milošević)