72. rođendan Borisa Bizetića: Dani naše mladosti

"Ljubavi moja, večna tugo,

Preporučujemo

zar ne možeš drugo biti,

ako me više ne voliš,

suzama ću tugu kriti.

Dani, dani naše mladosti

proći će k'o sati radosti,

proći će, al' opet bićeš sam,

vrattiti se neću tebi, znam.

Kao da si juče sa mnom bio

i srećom me svojom zvao,

al' osta samo sećanje

od sveg onog što si dao.

Ne zovi me više tugo moja,

ne pozledi stare rane,

jer ništa više ne može

da povrati srećne dane."

(Boris Bizetić)

Sve u ovoj pesmi ima snagu evergrina: i Silvanino pevanje i svirka ansambla Bokija Miloševića i melodija Borisa Bizetića, pa i sam naziv - "Dani naše mladosti". Ovo je jedna od poslednjih pesama iz opusa legendarne Silvane Armenulić. Snimljena je 1975. godine na singlu produkcije Studio B.

- Negde na Čukarici, u tadašnjem Domu društvenih organizacija, Studio B je pre pola veka otvorio studio za snimanje muzike. U tom studiju snimili smo "Dani naše mladosti", i ne sluteći da će to biti Silvanin poslednji snimak - pričao je Boris Bizetić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Angažovali smo orkestar Bokija Miloševića, tonskog snimatelja Acu Radojičića, i snimili na "tri, četiri". Aca je nabavio za to vreme jedan specijalni "cevni" mikrofon, zbog čega sam ga na kasnijim izdanjima potpisivao kao "ton magistar u dvokanalizacionu stereofoniju".

Silvana je sa oduševljenjem prihvatila Borisovu pesmu i snimila je sa svojim uobičajenim viškom emocija. A Boris je pesmu dao na prethodnu proveru svom najvernijem tonskom snimatelju.

- Imao sam tu čast da snimim ovu pesmu i da je preslušam kao demo snimak. Boris je verovao mom ukusu i osećaju, a ja njegovim autorskim vijugama. Mnogi su iznenađeni što je Boris komponovao narodnjake, a mene to uopšte ne čudi. To je čovek beskrajne muzikalnosti koji je svakoj pesmi pristupao studiozno i sa vrhunskim orkestrima i dirigentima.

- Dobro se sećam, Silvana mi je pre početka snimanja prišla i rekla: "Majstore, 'ajde da popijemo po jednu!" Izvadi iz tašne bočicu, drmnusmo po "vinjačić" i snimismo - kaže legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić.

Boris Bizetić je rođen na današnji dan, 28. novembra 1950. godine u Beogradu. Kako sam kaže, odrastao je u porodici "lektora i korektora". Vaspitavajući se uz lepe knjige i lepe pesme, izradio je i svoj muzički izraz.

- Sve što sam pisao i u narodnoj i u zabavnoj muzici ima jednu zajednićku nit u melodoji i emociji. Kad su narodnjaci u pitanju, ja sam stara koketa - koketiram sa njima otkad sam u muzici.

- U danima moje mladosti narodnjaci i zabavnjaci su išli uporedo - i u diskografskim kućama i na radiju i kod seljaka na pijaci, pa i kod mene. Početkom i sredinom 70-ih, uporedo sa klasičnim zabavnjacima ("Ako jednom vidiš Mariju", "Tako je plakala Isidora", "Narcisi plaču ljubavi", "S kim si sada kad je tužno vreme"), radio sam i narodnjake.

Vođa "Rokera s Moravu" i autor nezaborvnih šlagera komponovao je, napisao ili aranžirao i desetine klasičnih narodnjaka: "Nisi znala da te volim", "Za mene si cveće brala", "Ne dam srcu da ga pesma boli" (Duet Rale Ćajić - Mira Beširević), "Hajde da pevamo celu noć" ("Tamburica 5"), "Dani naše mladosti" (Silvana Armenulić), "Lele, lele, Ciganko", "Sutra se vraćam kući" (Toma Zdravković), "Zašto sam te upoznala" (Zorica Marković), "Pamtiš li ljubav", "Zauvek" (Mira Bajraktarević), "Eh, sine, sine" (Rale Ćajić, Ajnur Serbezovski), "Ljepoto moja", "Gospodaru od planina" (Ismet Krcić), "Ljubila bih te", "Starim putem povrtaka nam nema" (Hanka Paldum), "Ljubav u hotelu" (Vera Matović), "Ljubav jedna k'o nijedna" (Dragoslava Genčić), "Nikome te ne dam" (Anica Zubović)...

- Velikim uspehom smatram i to što sam jednom Tomi Zdravkoviću, inače vrhunskom kantautoru, uradio aranžman za dve pesme. Anici Zubović, legendi zabavne muzike, komponovao sam dva narodnjaka po pozivu i po porudžbini. Jednom Ismetu Krciću, komponovao sam na stihove Svete Vukovića pesme koje liče na izvorne crnogorske.

Borisovi zabavnjaci iz 70-ih bliži su po svom ruhu klasičnim narodnjacima od današnjeg modernog folka. Nekoliko Borisovih narodnjaka iz tog doba sluša se i u 21. veku.

- Lepa pesma je kao lepa žena - može da joj ostari jedino aranžman. U jednoj mojoj neopevanoj pesmi zapisah:

"Što bih rek'o - drugi su već rekli!

Šta god smislim - to već negde piše!

Uz veliko, sve se čini manje,

zakasnelo ne vredi saznanje...

šta bih onda ja da dodam više!?"

(Goran Milošević)