Misterija zvana Hoki: 20 godina od smrti prvog narodnjačkog čupavca

Ima pevača koji su napravili ogroman uspeh na estradi sa samo jednim megahitom. Kao primer se obično navodi Hašim Kučuk Hoki. Međutim, Hoki je mnogo više od pevača kome se posrećio samo jedan hit.

"Nasmeši se prijatelju,

Preporučujemo

nemoj da tuguješ,

jer život je ovaj kratak,

zašto da ga suzom truješ.

Pevaj prijatelju, digni cašu vina,

svaki čovek u životu svoje jade ima.

Znam da ti je teško, druže,

al’ šta da se radi,

znaj da nisi ti jedini

koga teški more jadi.

I mene je napustila

i sreća i nada,

al' ja pevam i lumpujem,

ne dam da me tuga svlada."

(Jovica Barbulović)

- Joj, gde me nađe! - uskliknuo je Hoki kad sam mu pustio ovu pesmu krajem prošlog veka u emisji "Sabor" na Studiju B.

- Obično, gde god dođem, pevao sam samo "Pijem da je zaboravim", ko zna koliko puta. Zbog tog megahita bio sam velika zvezda, ali sam zapostavio desetine prelepih pesama iz mog repertoara.

Hašim Kučuk Hoki je rođen 1946. godine u Fojnici. Prvu ploču snima 1969. godine, a vodeću pesmu "Nema te više Alija" posvećuje svom ocu.

- Moj otac Alija je bio nepismen pastir. Zavetovao me je da ne kradem, ne lažem i da poštujem svakog čoveka. Najveća želja mu je bila da me vidi u Titovoj uniformi. Ono što sam 1967. u vojsci u Titogradu obećao Titu i Jugi, smatram ne samo zakletvom nego i životnim motom.

- Prvi put sam video tramvaj i voz baš kad sam otišao u vojsku. Uspeo sam nekako da završim grafičku školu, a odmah posle vojske diplomirao sam u sarajevskim kafanama.

U vreme kad je radio bio glavni medij za promociju novih pesama i novih pevača, Hoki je početkom 70-ih uzdrmao bivšu Jugu jednom pesmom koja traje sedam minuta i čiji skoro svaki stih ima staus opštenarodne himne. I Hokijeve kolege i publika na koncertima nisu mogli da poveruju da kompozitor i pevač legendarne pesme nimalo ne liči na uobičajenog "tumača narodne muzike".

- Kad uporedim Titovu Jugu i ove današnje države bivših "bratskih republika", vidim koliko smo živeli zdravije. Da, ja sam bio ponosan Titov omladinac, ali i prvi narodnjački čupavac koji je sebi dao oduška da se ponaša u stilu Bitlsa.

- Pevao sam po kafanama, i to onim čuvenim: "Pionirska dolina", "Bembaša", "Romanija", "Koševo"... Napravio sam jedan dobar orkestar, pevali smo sevdah, a svi smo pustili duge kose. Pevali smo jer je bilo lepo i nama i publici, a para - ako bude. Bili smo zadovoljni i kad zaradimo za porciju ćevapa, a kad zaradimo malo više čašćavali smo celu kafanu.

A onda su čelnici RTV Sarajevo čuli za Hokija i pružili mu priliku da se pojavi na Ilidžaskom festivalu 1970. sa pesmom Damjana Babića "Tugo moja, tugo."

- Kad sam se pojavio na bini, publika se smejala jedno desetak minuta. Nekako sam se izborio da zapevam i, kad sam završio, dobio sam ogroman aplauz. Čak sam dobio i drugu nagradu publike, i to na mučku!

- Hasko Haverić, direktor "Beograddiska", bio je veoma sposoban čovek. Stupio je u vezu sa nekim žestokim momcima sa Ilidže, ponudio im je lovu da svoje ulaznice ubace u moju kutiju.

Tako je pripremljen teren za rađanje megazvezde. Tokom munjevite diskografsko-estradne karijere snimio je tridesetak malih i velikih ploča sa oko 200 pesama. Snimao je Hoki i stihove Dučića, Desanke, Zmaja, Đure. Snimio je i "Gledaj me u oči", meraklijsku dvojčicu pesnika Ruždije Krupe uz Tozovčevu harmoniku i orkestar "Zlatne strune". E, to je već zalogaj za najsuptilnije muzičke gurmane.

- Početkom 70-ih bio sam najveća zvezda modernog folka. Svi festivali su bili pod mojim nogama! Čak je trebalo da nastupim i na "Splitskom festivalu" zabavne muzike sa pesmom Hrvoja Hegedušića "Tvoja mati legla je da spava".

- Međutm, legendarni pevači zabavne muzike potpisali su peticiju i zapretili bojkotom ako se ja pojavim. Plašili su se šta će reći raja ako im jedan čupavi narodnjak odnese pobedu. I tu zabavnu ploču sam prodao u 300.000 primeraka.

Hašim Kučuk Hoki nastradao je 26. novembra 2002. u saobraćajnoj nesreći u Kovilju.

(Goran Milošević)