Tako je pevao Zoran Popović: Velemajstor za "naftalinke"

Na današnji dan, 22. novembra 2020. godine, preminuo je Zoran Popović, pevač koji je prvi snimio megahit "Lažem sebe da mogu bez tebe". Ovo je sećanje na vrhunskog pevača čija popularnost nije bila na nivou njegovih pevačkih kvaliteta.

Preporučujemo

"Lažem sebe da mogu bez tebe,

lažem život i sve oko sebe,

lažem majku da bezbrižno spavam,

ali samo sebe zavaravam.

Otiš'o je život s poljupcima tvojim

, ljubim neke žene, ali ih ne volim.

Otiš'o je život, toga se i bojim,

kako da ga vratam kada ne postojim."

(Doca Ivanković - Dragan Stodić)

- Pesmu "Lažem sebe da mogu bez tebe" snimio sam 1991. godine, kad se već uveliko ratovalo u bivšoj Jugoslaviji. Sećam se, dođemo na Radio Šumadiju da promovišemo album, a jedna slušateljka se javi uživo u program i kaže: "Vi pevate, a moj muž na ratištu." Svestan sam da sam prvi snimio jedan izuzetan hit i tezgaroški veoma skupu pesmu, ali sam i potpuno svestan da se kod mene najmanje čula.

- "Lažem sebe" je pesma veoma širokog potencijala: ciganskog, zabavnjačkog, akustičnog... Boža Nikolić je snimio prelepu baladu, Zorica Brunclik je sa Kemišem napravila romsko-meraklijsku varijantu, a meni osta samo pohvala da sam je prvi snimio i dobro otpevao - pričao je Zoran Popović u Muzičkoj apoteci.

Zoran Popović (1956 - 2020) je odrastao u živopisnom Vraniću, što kaže pesma "s one strane Lipovice", u okruženju Buce Jovanovića, Radoja Barajevca, Ilije i Milije Spasojevića, Doce Ivankovića, Milančeta Radosavljevića, Ere Ojdanića, Žike Šumca i ostalih "magistara sa Ibarske magistrale".

- Prvo sam, još kao dete, naučio da sviram frulu, a ni danas ne znam kako. Prve narodnjake sam zavoleo i naučio sa radija, a od srednje škole počeo sam da sviram harmoniku. Barajevac je prvi veliki majstor koji mi je rekao da će biti nešto od mene.

- Kasnije sam se okuražio da odem kod Buce Jovanovića. Rekao sam mu: "Majstore, došao sam kod Vas da me čujete. Znam dosta pesama, počeo sam da pevam po narodnim veseljima, ali momentalno prestajem ako mi kažete da ne vredim." Moja audicija kod Buce prošla je sa sitnijim greščicama, uz Bucinu konstataciju: "Tvoj mali falš nije zbog nemuzikalnosti, nego zbog treme."

I pre snimanja prvih ploča, Zoran Popović je važio za jednog od repertoarski najpotkovanijih narodnjaka. U svako doba dana i noći znao je nekoliko hiljada pesama, uvek iz glave, bez papira i internet pomagala.

- Počeo sam u motelu "Romeo i Julija", kasnijem "Šariću", nastavio u "Lipovičkoj noći", "Lipovičkoj šumi"... Kad se pomenu te kafane, mnogi će pomisliti da se tu pevala samo neka "seljačija". U moje vreme program je otvaran starogrdskim pesmama i romansama, sevdalinkama, makedonskim pesmama. Nekad je najelitnija beogradska gospoda dolazila u Lipovicu i na Ibarsku da uživa u narodnoj muzici.

Zoran Popović je oličenje skromnog čoveka i izuzetnog pevača. Od 1978. do 1991. snimio je jedan singl i četiri albuma sa vrhunskim autorima i šefovima orkestara (Buca Jovanović, Doca Ivanković, Novica Urošević, Moađa Nikolić, Tomica Miljić, Kemiš, Zoran Vlajić) i desetinama prelepih pesama: "Lažem sebe da mogu bez tebe", "Izmeni me", "Pogrešila si u životu", "Da je meni ova pamet bila", "Nado, ima li te nado", "Postao sam tata", "Jato golubova što na krovu drema", "Kad me ne bude više", "Neveran sam tebi bio, al' sam te voleo"...

Svojim uobičajenim imenom i prezimenom i ozbiljnim likom nije bio predodređen za estradnu zvezdu. Doduše, toliko je otpevao narodnih veselja, da za estradu nije ni imao vremena. Potpuno se posvetio retkim, a nedovoljno iskorišćenim narodnjacima, bio je velemajstor za "naftalinke".

- Zahvaljujući Novici Uroševiću, sa kojim sam 1985. snimio moj najkomercijalniji album, ušunjao sam se i na te čuvene svadbe u požarevačkom kraju. Domaćini su me prihvatali kao svog najrođenijeg, a ja sam im uzvraćao pevanjem do iznemoglosti u tom njihovom čuvenom kolu.

- Kod mene nije bilo ne znam ili ne mogu. Svaku pesmu, i najsporiju i najritmičniju, mogao sam da otpevam u dvojci. Imao sam čast da pevam na veridbi ćerke Novice Uroševića, a bio sam najsrećniji čovek na svetu kad mi je "Ujka Nole" dozvolio da platim turu pića.

- Bio sam srećan što radim posao koji volim, a kad radiš ono što voliš ne osećaš da radiš. To druženje sa velikanima i publikom značilo mi je mnogo više od para i popularnosti. Sa domaćinima svadbi i gazdama šatri postajao sam iskreni prijatelj. U mnogim kućama otpevao sam nekoliko svadbi, i to mi je mnogo važnije od pojavljivanja na velikim televizijama. Pare dođu i odu, ali prijatelji ostaju.

(Goran Milošević)