Prva dama vojvođanske pesme o prvom bećaru Slavonije: Sećanje na Kiću Slabinca

Ovo je bećarac na slavonski način, ovo je sećanje na legendarnog slavonskog bećara Kiću Slabinca i njegov narodnjački opus.

"Jedno jutro rano, čim zora zarudi,

Preporučujemo

usta vredna svekrva snaju da probudi.

Ustaj, usataj snajo, ustaj mili rode,

da peremo košulje, donesi mi vode.

Ali snaja leži, neće ni da čuje,

a svekrva besna po avliji psuje.

Ta ko li je rodio da je tako pusta,

samo se nabeli i namaže usta.

'Ajd svekrvo napolje i ugasi sveću,

ja sam tebi rekla da ti radit' neću.

Zato svaka svekrva nek' ne bude ljuta,

kad dobije besnu snaju nek' joj beži s puta."

(narodna - ar. Antun Nikolić)

"Jedno jutro rano, čim zora zarudi, usta vredna svekrva snaju da probudi. Ustaj, usataj snajo, ustaj mili rode, da peremo košulje, donesi mi vode. Ali snaja leži, neće ni da čuje, a svekrva besna po avliji psuje.Ta ko li je rodio da je tako pusta,samo se nabeli i namaže usta. 'Ajd svekrvo napolje i ugasi sveću,ja sam tebi rekla da ti radit' neću.Zato svaka svekrva nek' ne bude ljuta,kad dobije besnu snaju nek' joj beži s puta."(narodna - ar. Antun Nikolić)

- Kruno, došli su gosti, 'ajde nešto zapevaj. Ja sam pevao otkad sam progovorio. Moja mama je bila muzikalna, moj ujak je bio poznati tamburaš i pokazao mi prve akorde. Majka me je još pre prvog razreda osnovne škole upisala na balet, kasnije sam postao član dečjeg pozorišta, pevao u operetama - pričao je Kićo Slabinac.

- Danas me kritikuju neki ozbiljni muzičari, pa kažu kako pevam neke pesme koje svaki pijanac na svakom ćošku može pevati. Zapravo, ima neke istine u tome. Sve su to pesmičci, retko se nađe poneka zahtevna.

Krunoslav Kićo Slabinac (1944 - 2020) je muzički vunderkind iz Osijeka, pevač vrtoglave karijere. Zapalio je Jugu i rasejanje već posle prve ploče i vodeće pesme "Plavuša" iz 1969, da bi tri godine kasnije pobedio vek sa tom "Divnom crnom ženom". Za samo dve godine objavio je desetak singlica, zastupao Jugoslaviju na festivalu Evrovizje sa pesmom "Tvoj dečak je tužan", pevao i snimao bećarce.

- Nekoliko godina smo nastupali širom Evrope na manifestaciji "Zvuci rodnog kraja" u organizaciji RTV Zagreb. Predstavljala sam Srbiju, sva u šumadijskoj narodnoj nošnji, sa kikama i cvetom na vratu, šiljkanima i vezenom keceljom. Kad me je videla legendarna glumica Nela Eržišnik, rekla mi je: "Anđo, ti treba da se udaš za nekog kralja." U publici nije bilo kraljeva, ali je bilo puno nacionalista sa svih strana - priča Anđa Govedarović, legenda vojvođanske i tamburaške pesme.

- Naravno, Kićo je otvarao koncert sa svojim slavonskim tamburašima, čuvenim "Bećarima", a kasnije je pevao i svoje šlagere. Posle jednog nastupa, prišao mi je i rekao: "Čuj, stara, dok sam ja ovde ne sme dlaka da ti fali." Ja onako hladna kao špricer izađem i zapalim publiku, pa kažem Kići: "Izgleda da su tvoji svi napolju, a moji su svi unutra." Od svega smo pravili šalu, bili smo kao brat i sestra.

Znao je Kićo i da rasplače publiku, da zajeca do grča, da prosipa viceve, podvriskuje uz tamburaše i vesele snaše.

- Kićo je lafčina i ljudina, pravi Slavonac, veseljak i bećar. Voleo je život, voleo je društvo i kafane, dugo je momkovao, kasno se oženio. Imao je oči pravog zavodnika i pijanca. Kad je snimao "Zbog jedne divne crne žene", to je bio takav hit da su ga pevali i najokoreliji narodnjaci. Pitala sam ga čija je to pesma, ko mu je napisao, a on mi reče da je njegova i da je posvećena jednoj našoj crnki koja je živela u Americi.

Pored stotina snimljenih zabavnjaka, snimio je Kićo i stotinak narodnjaka, tih veselih tamburaških pesama kojima je dao svoj pečat i štim: "Hej, bećari", "Svekrva", "Tandora", "Svatovac", "Peče čiča rakiju", "Škripi đeram", "Seoska sam lola", "Sinoć bila mesečina", "Gori lampa nasred Vinkovaca", "Zora rudi, dan se beli", "Ovim šorom Jagodo", "Digni Kajo kraj od šlingeraja"...

- Svi ti bećarci ne bi bili toliko popularni bez Kićinih doskočica i fazona: "Vraćam se kući pijan, a na plotu petao kukuriče. Izvadim par kuna iz džepa, bacim petlu i kažem - niko Kići nije pevao za džabe, pa nećeš ni ti!"

- Naše zadnje druženje bilo je u Subotici, uoči raspada Juge, u restoranu "Bačvanka". I kad se zaratilo, i kad su na ovim prostorima stvorene nove države, između mene i Kiće nije bilo granice. Volela sam da ga slušam, volela sam da ga gledam u njegovoj omiljenoj crvenoj košulji sa dugim kragnama koju sam mu toliko puta ispeglala na turnejama.

Otišao je Kićo 13. novembra 2020. Ostalo je sećanje na "Plavušu" i "Crnku", na njegove "Bećare" pod umetničkim rukovodstvom Antuna Nikolića Tuce, na autentičnog Slavonca sa podignutim obrvama i spuštenim šeširom.

(Goran Milošević)