Dečačke uspomene Jašara Ahmedovskog: "Muzika mi je davala emociju da još lepše zaplačem"

Imao je sedam godina kad je pobedio na prvim dečjim festivalima u Makedoniji. Imao je desetak godina kad je poverovao da će biti pevač i pevati bolje i od onih najpopularnijih. Imao je sedamnaest godina kad je snimio prvu ploču i zreo glas koji je neodoljivo podsećao na Šabana. Imao je ovaj dečkić i dovoljno harizme da mu publika poveruje i kad peva stih "Kosa sedi, a godine lete".

"Ispred stare kuće, posle mnogo leta,

Preporučujemo

ja uzbuđen stadoh i preda mnom žena,

gleda me u oči i sećanja vraća

u godine kad sam bio ljubav njena.

Ružo moja, najmiliji cvete, kosa sedi,

a godine lete, vreme teče, a ljubav sve jača,

svako svome mora da se vraća.

Čini mi se da je s godinama lepša

dok je moje ruke miluju po kosi,

samo dve, tri bore otkrivaju tugu

koju mnogo leta u svom srcu nosi.

Čekala je dugo, živela u nadi

da će miris sreće i nas da opije,

naše srećno vreme ovog trena dođe,

želim ga što duže, jer mora da prođe."

(Šaban Šaulić - Miodrag Ž. Ilić)

- Kad sam video moju prvu ploču u izlogu prodavnice PGP-a u Makedonskoj ulici rekao sam - to je to! Naravno, bio sam šokiran mojom frizurom na omotu ploče. Moj kum Munja me odveo kod nekog frizera, nabio mi kosu na gore, izgledao sam kao posle strujnog udara - priča Jašar za Muzičku apoteku.

- Na moju sreću već na prvoj ploči sam ubo veliki hit i te godine sam bio najprodavaniji pevač u PGP-u. Bio sam Šabanovo otkriće, bukvalno me pokupio iz jedne kafane u Sarajevu i doveo u Beograd na snimanje. Kad je čuo kako pevam njegove pesme "Lijepi dani mog detinjstva" i "Čovek lutalica", prvo nije mogao da veruje da jedan klinac može da peva njegovim stilom, a onda je shvatio da tu može da bude i nekog posla.

Narodnjački svet je bio čudu - mali peva najpribližnije Šabanu a, opet, ima nešto svoje.

- Kad sam čuo Šabana, dopao mi se, doneo je nešto novo u odnosu na dotad neprevaziđenog Safeta. Ali, i Šaban je učio od Safeta, uzora svih tadašnjih pevača. Dakle, uvek se stilovi dograđuju. I kad neko svojim pevanjem promeni muziku, ostaje neka osnova (trileri, boja) koja podseća na nekog prethodnog.

- Naročito u tim pesmama sa prve ploče, mnogo sam ličio na Šabana, bez ikakve namere da ga imitiram. Dobro se sećam, legendarni Boki Milošević, koji je svirao na mojoj prvoj ploči u ansamblu Dragana Aleksandrića, rekao mi je: "Bićeš velika zvezda, ali budi svoj, nemoj da ličiš na Šabana, budi Jašar." To sam zapamtio, i već od druge ploče i pesama "Kad odrastem ženiću te" i "Verujem u tebe" doneo sam neke nove trilere.

Bez obzira što je prvu ploču snimio sa sedamnaest godina, Jašar je imao veoma dugu i burnu muzičku predistoriju u svom rodnom Prilepu.

- Moj otac je prelepo pevao, pa sam pored njega zavoleo muziku i naučio prve pesme, Safetove naravno, "Gledaj me draga i "Kolika je šeher Banjaluka". Već sa sedam-osam godina počeo sam da se takmičim i pobeđujem na dečjim festivalima. Muzika je bila nešto što me uzbuđuje i nešto što me smiruje. Kad napravim neki nestašluk i kad popijem "kaznu", muzika mi je davala emociju da još lepše zaplačem.

- Kao klinac sam zavoleo Milančeta i njegovu pesmu "U večeri kada sunce zađe". Slušajući Milančeta na radiju, shvatio sam koliko je pevačeva emocija bitna za lepotu i uspeh pesme. Zato sam i restaurirao taj naš prvi radio koji me za sva vremena vezao za narodnu muziku.

- I moj dve godine mlađi brat Ipče je uz mene zavoleo muziku. Doduše, u početku je pevao samo zabavnjake. Voleo je pop i rok muziku, naročito "Bijelo dugme". Baš ovih dana treba da izvučem sa Radio Beograda neke Ipčetove snimke sa "Posela na Kalemegdanu" gde je otpevao i nekoliko zabavnjaka.

Posle prvih uspeha na dečjim festivalima, Jašar ulazi u lokalne kafane, a za njim i Ipče.

- Kad sam prvi put čuo kako Ipče peva narodnjake, odmah sam mu rekao: "Batali zabavnjake!" Naravno, u tim dečačkim danima bilo je i bratskog rivalstava, tada mu nisam priznavo da je bolji od mene. Kasnije sam mu pokazao neke trilere i terce i ubedio ga da je rasni pevač.

Vrlo bitan utisak na mlađanog Jašara ostavili su tada popularni pevači koji su pravili koncerte u njegovom rodnom kraju.

- Safet, Zaim, Tozovac, Bilkić, Meho, Nada Mamula - to su ljudi koji su dočekivani kao bogovi. Ljudi su kao na nekom hodočašću imali želju samo da ih pipnu, čisto da se uvere da li su ljudska bića. Prvo sam upoznao Mehu Puzića. Kad je čuo kako pevam, rekao mi je da ne sedim ovde nego da se odmah uputim za Sarajevo ili Beograd i da počnem da snimam.

- Tada uopšte nisam razmišljao o tome da li ću se najesti 'leba od pevavanja, ali sam znao da imam talenat i da ću biti pevač. Upoređivao sam sebe sa najpopularnijim pevačima tog doba i govorio samom sebi - ja bolje pevam!

Veoma bitan utisak na mlađanog Jašara ostavila je i rečenica "ne'š se ti najesti 'leba od pevanja" iz kultnog filma.

- Mnogo toga je objasnio film "Ko to tamo peva". Legendarni Dragan Nikolić je glumio nabeđenog i iskompleksiranog pevača koji je hteo da se takmiči i da se pokaže boljim nego što jeste, a sa druge strane je Mića Kostić koji peva i svira autentičnim talentom i koji može da se najede 'leba od svog pevanja.

- Zato je moj otac insistirao da završim školu, a da se iz hobija bavim muzikom. Pošto je moj otac bio lekar, savetovao me da upišem medicinu. U Sarajevu sam upisao medicinsku školu, ali ne vredi - narodnjaci su pobedili medicinu. Mada, sve te knjige koje sam pročitao i očevi saveti načinili su od mene čoveka zdravih životnih navika.

I posle 40-ak godina diskografsko-estradnog staža, nekoliko desetina večitih hitova ("Ružo moja, najmiliji cvete", "Sudbina je moja u rukama njenim", "Jednoj ženi za sećanje", "Kad sveća dogori", "Venčajte me sa njenom lepotom", "Verujem u tebe", "Kad odrastem ženiću te", "Zaboravi broj mog telefona", "Samo jednom voleo sam ja", "Ti pripadaš samo meni", "Još te volim", "Dečak zaljubljeni", "Ceo grad je plakao za nama", "Živeli smo nekad srećno", "Sad miluješ nekog drugog", "Sinovi ti ličili na mene", "Bog mi je svedok", "Tamo si ti", "Čovek na uglu", "Moj bagreme beli", "Isplači se, biće ti lakše", "Voleću te do smrti", "Jagnje moje malo", "Eno dole kod zlatara"...), Jašar izbegava televiziju i ne učestvuje u trci za jeftinu popularnost. Okusio je parče slave, ali nije dozvolio da ga slava otruje.

- Verovali ili ne, samo jednom sam se pojavio na RTS-u, i to sa prvom pesmom u emisji "Nedeljno popodne", a nema me mnogo ni kod mog kuma u Grandu. Oduvek sam imao problema sa nabeđenim autoritetima. Jednostavno, ne mogu da poltronišem pa makar izgubio sve!

- Pogledajte samo koliko nas je internet potrošio, kakva je to prezasićenost. Još kad se neke kolege izlupetaju u toj pohlepnoj potrebi da budu na ekranu, dosadićemo i onima koji su se "venčali sa Njenom lepotom".

(Goran Milošević)