90 godina od rođenja Cuneta i 60 godina "Kafe": Kako je jedna laganica uzburkala jugoslovensku diskografiju

Na današnji dan pre 90 godina, 6. novembra 1932. u Kragujevcu, rođen je Predrag Cune Gojković, a pre 60 godina snimljena je legendarna pesma "Kafu mi draga ispeci".

Preporučujemo

"Kafu mi draga ispeci,

baš kao da je draga dušo za tebe,

aj, ja ću doći oko pola noći

da sednem kraj tebe.

Dušek mi, draga, razmesti,

baš kao da je draga dušo za tebe,

aj, ja ću doći posle pola noći

da legnem kraj tebe.

Ne dolazi, dragi, ne treba,

jer ti drugu dragu sada miluješ

, aj, ti si rek'o da si bolju

dragu stek'o od mene."(narodna)

- Moj prvi hit je bila pesma "Halisko", ali "Kafa" mi je apsolutno promenila život i karijeru. Pesmu sam prvi put čuo od Nade Mamule, a kasnije sam čuo i verziju Zaima Imamovića. Iskreno, nisam imao prevelika očekivanja, ali, eto, ova laganica je izazvala pravi haos u bivšoj Jugi. Za mesec dana prodato je preko 100.000 ploča. Ljudi su prvo kupovali ploču, a tek onda uzimali kredit da bi došli do gramofona - pričao je legendarni Cune u radio emisiji "Sabor" Studija B.

- Na istom singlu snimio sam još tri sevdalijske pesme: "Ali-paša na Hercegovini", "Bosno moja" i "Šta bi bila đuzel-Đula" uz ansambl Žarka Milanovića. Sve je to snimano po Carevčevim radijskim standardima, polagano i poravno. Na omotu ploče nije bilo čak ni moje slike, a za samo nekoliko dana postao sam prvorazredna medijska zvezda.

Tako je Cunetova "Kafa" postala pitkija nego u Zaimovoj i Nadinoj verziji. Jedna sevdalinka iz Sandžaka (tako je potpisana na Zaimovoj ploči) postala je opštenarodni hit.

- Zahvaljujući "Kafi", obišao sam svet, upoznao Semi Dejvisa, Dina Martina, pevao Titu i desetinama svetskih lidera, glumio u nekoliko filmova. Zahvaljujući "Kafi", pevao sam u Americi, i to, zamislite, na poziv Matice iseljenika Hrvatske!

- A tek kod nas... Čak su i školske ekskurzije dolazile da me vide. Jedna devojčica je, prepoznavši me u jednom restoranu negde na Primorju, govorila svojoj majci: "Jao, mama, vidi, on jede!" Na Svetom Stefanu sam upoznao i moju suprugu Leposavu.

Iako ga bije glas da je svemogući pevač sa svega "dva-tri hita", činjenice su neumoljive: sa sedam godina je zapevao na Kolarcu, svojim apsolutnim sluhom i negovanim ukusom suvereno je vladao repertoarom od nekoliko hiljada pesama sa svih meridijana (sve što čuje mogao je da ponovi), snimio je oko hiljadu pesama, dostigao najviše domete hotelskog i radijskog pevanja, plenio gospodstvom.

- Moj otac, inače Sremac poreklom, a brica po profesiji, izgleda da je preneo na mene tu urođenu pedantnost. Zamislite neurednog bricu koji treba da uredi mušteriju. Jednostavno, to poštovanje prema svakom čoveku poneo sam iz kuće i mislim da nije čudo što sam toliko pevao i pred Titom i svim tim stranim državnicima. Bije me glas da sam čovek režima, a mene je, u stvari, odabrao protokol da na najbolji način reprezentujem našu muziku.

- Ako nam je u goste dolazio meksički predsednik, bio sam tu da otpevam nekoliko meksikanskih pesama, ako dođe rumunski ili mađarski lider, to sam pevao kao na maternjem. Na Prvoj konferenciji nesvrstanih 1961. godine našao sam se u krugu pedesetak svetskih lidera. Posle zvaničnog dela programa bio sam u prilici da neobavezno proćaskam sa Titom. Interesovao se za probleme pevača, pitao se kako ja pevam tako lako i da li sam školovao glas. Kad sam rekao Titu da nisam školovao glas i da ne čitam note, spontano je dodao: "To vam je bog dao."

(Goran Millošević)