Milan Babić, gospodin pevač: "Moje pevanje je moja najbolja reklama"

Tog sumornog 30. oktobra 2009. godine u Beogradu je preminuo Milan Babić, jedan od najboljih interpretatora prave narodne muzike.

Preporučujemo

"Jesen stigla, ogolele grane,

noćas ću te ukrasti od nane.

Šta će nana sutra kući sama,

nema ćere grožđe da joj bere.

Uskoro ću po tebe da dođem,

ti si moje i vino i grožde.

Ti si moja zlatna amajlija,

ti si moja kuća i avlija.

Reci nani i ja ću da dođem,

da zajedno beremo joj grožđe.

Neka priča od idućeg leta

da najboljeg dobila je zeta."

(Mile Stojanović Lovac - Miodrag Ž. Ilić)

- Volim jesen i sve njene boje, naročito zalazak sunca iznad mojih rodnih Goričana. Samo je odsjaj sunca iznad Zapadne Morave i Ibra slikao lepše boje i od onih u mom voćnjaku. To "moravsko predvečerje" i tu zlatnu jesen voleo sam i u pesmama, zato sam i snimio nekoliko pesama o jeseni: "Jesen stiže rana", "Jesen prođe, ja se ne oženi", "Jesen stigla ogolele grane" - pričao je Milan Babić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Od svih tih "jesenjih" pesama u mom opusu najdraža mi "Jesen stigla ogolele grane". Snimili smo je kao poslednju na ploči, onako na brzinu, tek da popunimo ploču, a ostala je u narodu kao izvorna pesma. Na ploči je čak i potpisana kao izvorna, iako je pesmu napisao sjajni Miodrag Ž. Ilić.

Mnoge pesme iz Milanovog opusa dobile su status izvorne, iako im se znaju autori.

- Naravno da je lepo čuti da sam neke pesme otpevao najlepše i produžio im vek. U stvari, sve te pesme sam doneo onako kako ih osećam, a narod ih protekom vremena prihvatio kao svoje. Pasternak bi rekao - veliko se vidi na odstojanju.

Milan Babić je i biološki predodređen za izvornu narodnu pesmu. Rođen je 10. oktobra 1943. godine u selu Goričani između Kraljeva i Čačka. Ta čuvena Moravska dolina i Čačanska kotlina iznedrila je mnogo znanih i neznanih pevača, svirača i autora.

- Moja rodna kuća je kilometar od Morave. Odrastao sam u okruženju gde i oni najnepismeniji govore i pevaju književnim jezikom, koristeći sve padeže i sve akcente. Jedino što je meni zaparalo uši je što umesto "bude" kažu "bide". Prošao sam mnoge škole i načine pevanja, ali moja savest mi nije dozvoljavala da pevam drugačije od mojih predaka i zemljaka.

- I kao što je neko lep na svog oca ili majku, tako je neko genetski talentovan za muziku. U Čačku su svirali jednim stilom, u Kraljevu drugim, u Kruševcu nekim trećim stilom, a sve u prečniku od pedesetak kilometara. Veličina tih muzičara je u tome što su prepoznatljivi, što odišu tim krajem i podnebljem.

Nakon završetka Čačanske gimnazije, Milan Babić upisuje Mašinski fakultet u Beogradu. Tokom studija postaje član KUD-a "Abrašević", a 1966. polaže audiciju za solistu Radio Beograda. Milan Babić je jedan od rekordera po broju trajnih snimaka u arhivi nacionalnog radija: "Stani, stani Ibar vodo", "Negde u daljine", "Sinoć kad sam poš'o u lov na jelene", "Snijeg pade na behar na voće", "Devojka je pošla", "Da zna zora", "S one strane Morave", "Sve behara i sve cveta", "Tužno vetri gorom viju", "Kad bi moja bila", "Moj konjiću", "Na Moravi vodenica stara", "Kosio sam seno", "Kad bi znala dilber Stano", "Što ti je Stano mori", "Sjetuje me majka", "Kradem ti se u večeri", "Gledaj me draga", "A što ćemo ljubav kriti", "Đaurko mila", "Devojko moja napojder mi konja", "Beograde, grade, mnogi mi te hvale", "Ja zagrizoh šareniku jabuku"...

- Trudio dam se da svojim pevanjem asociram na ljude koji žive ovde. S druge strane, ako pevam neku bosansku sevdalinku, ja vidim te prave Bosance koji žive polako, sa merakom, koji su u svakom trenutku spremni da pruže zadovoljstvo i sebi i svakom drugom pored sebe.

Milan Babić je tipičan radijski pevač, bogomdanog glasa i gospodskog donošenja pesme. Detinjstvo je proveo uz radio, a od 1966. upoznaje radio iznutra i postaje solista Radio Beograda.

- Otkad znam za sebe znam i za radio, zapravo za detekor na koji sam mogao da uhvatim samo Radio Beograd. Kad je stigla struja, stigla je i najveća radost u našu kuću - radio, onaj lampaš, sa biranjem stanica na točkiće. Hvatao sam Beograd, Sarajevo, Skoplje, kasnije Niš, Šabac. U svakom trenutku sam znao termine emisija narodne muzike.

- Ja se namestim minut pre početka emisije ispred zelenog kredenca na kome stoji radio, uključujem i slušam Zaima, Safeta, Vuleta, Nadu, Sarievskog... Poželeo sam da jednog dana i sam uđem u tu kutiju zvanu radio, što mi se i ostvarilo polovinom 60-ih. Doživeo sam i tu čast da mi jedan Vule Jevtić čestita kako sam otpevao "Tužno vetri gorom viju".

Posvećenost radijskom pevanju i izvornoj narodnoj muzici bitno je uticala na Milanovu estradnu karijeru. Snimio je i dvadesetak singlova i dvadesetak albuma sa oko trista novokomponovanih pesama, ali nije jurio hitove i popularnost po svaku cenu.

- Imao sam i veoma slušanih novokomponovanih pesama ("Baš mi se ne da", "Rame uz rame", "Kako ću istinu priznati sebi", "Gospode dragi", "Ako me ostaviš", "Neveni", "Samo da si rekla", "Ostanimo prijatelji", "Kad god dođeš, dobro došla", "Pusti me da živim životom svojim", "Kaži mala", "Pođi sa mnom u moju Srbiju", "Šana"), i bez neke pompe i reklame.

- Snimim ploču, pesme se zavrte, a ja putujem po Jugi, Parizu, Beču, Berlinu. Razmišljao sam: ako uložim u reklamu, onda to treba i da opravdam. A šta ako ne opravdam? Moje opredeljenje je bilo da u svakoj pesmi dam svoj maksimum, i to je moja reklama. Nije mi žao što sam se tako ponašao. Da sam pevao i radio drugačije, ne bih to bio ja.

Ovaj ljudski i pevački gorostas vezao je svoju sudbinu za Radmilu Babić, doktorku i pesnikinju, autorku desetina večitih hitova.

- Radmila je bila moj motor i moj pokretač, razbijač moje urođene stidljivosti, pisac mojih najvećih hitova. Pre Radmile sam bio samo pevač koji lepo peva, a za dvadesetak godina sa Radmilom stekao sam i svoje ime u estradnom svetu.

Tri godine je venuo za Radmilom i zaspao večnim snom u svojoj fotelji 30. oktobra 2009.

(Goran Milošević)