15 godina bez Nina i 30 godina pesme "Što mi noći nemaju svanuća": Kako pronaći svoja tri tona

1992. godine u izdanju "Zam" produkcije pojavila se kaseta sa deset novih pesama i vodećom "Što mi noći nemaju svanuća". Na omotu je dominirala slika krupnog i crnomanjastog momka sa kosom koja preliva preko ramena. Ispod slike je pisalo - Nino.

"Što mi noći nemaju svanuća,

što kafana postade mi kuća,

što su meni noćas tako važna

ta dva oka, dva bisera lažna.

Cele noći ti si mi u glavi,

gde da idem, kome da se javim,

sreće nemam a nemam ni nade,

neko drugi od mene te krade.

Oči su mi uvele od tuge,

ubiše ih ove noći duge,

progledaće opet oči moje,

samo usne da ljube ih tvoje."

(Zoran Matić)

- "Što mi noći nemaju svanuća" podigla je i mene i Nina. Ova pesma je moj najveći autorski hit i Ninova pevačka lična karta - kaže hitmejker Zoran Matić.

- Susretao sam neke kolege koji kažu da Nino ima dva hita, jedan kafanski i jedan namenski ("Ti si ćerko tatin sin"). U stvari, i "Što mi noći nemaju svanuća" je namenska pesma, namenjena je svima.

"Što mi noći nemaju svanuća" dobila je na ceni baš kad je život pojeftinio, devedesetih godina prošlog veka, kad se Srbija ubrzala na "dvesta na sat".

- Znaju to i moji bližnji, a tako je bilo i sa Ninom: kad sam sit i kad mi je sve potaman teško mi je da napišem dobru pesmu. Ako u meni tinja neko nezadovoljstvo ili ljutnja, po pravilu izleti dobra pesma.

- Tako je bilo i sa pesmom "Što mi noći nemaju svanuća". Napisao sam je i komponovao pre 30 godina, kad je sve u meni ključalo nekim nezadovoljstvom.

Zoran Matić verovao u pesmu "Što mi noći nemaju svanuća". Imala je i dovoljno jednostavnosti da bi bila hitična i dovoljno štosa da se brzo ne potroši i da potraje duže.

- Nudio sam je Miroslavu Iliću, Marinku Rokviću, Aci Iliću. Odbili su je i neki vrhunski harmonikaši i šefovi orkestara sa obrazloženjem da je suviše jednostavna, jeftna, naivna, u tri tona. Eto, ja uspeh sa tri tona, pronađoh svoja tri tona. Mnogi celog života traže ta tri tona, ali ih ne nađu.

- A onda mi je Zoran Bašanović preporučio Nina, jednu potpuno novu facu, i doveo ga kod mene. Preporučio sam Nina u kultni "Lipov lad" i uverio se u njegove radne i kafanske sposobnosti. Nino krene u deset uveče, a ostavi mikrofon u pet ujutru. Oduševila me Ninova boja glasa i osećaj za pesmu.

Kad se Juga u krvi raspadala, kad je kutija šibica vredela pet milijardi nekih bezvrednih šuški, muzički gurmani su odvajali od usta za Ninove kasete. Sve ostalo je istorija jedne kratke i munjevite karijere.

Svaka Ninova pesma je priča za sebe, stilski drugačija od ostalih. Snimao je rumbice, baladice, grekose, orijentale, šumadijske i urbane dvojčice, pevao je i sevdah i zabavnjake. Pričao je šuškavo i slatko, pevao još slađe. Preminuo je 18. oktobra 2007.

(Goran Milošević)