Nada Mamula - dama od alta i avaza: "Bile su to godine velikih emocija i malih honorara"

  • 1

- U najtežim trenucima pevala sam sama sebi "Sunce žeže zapara je ljuta." Znala sam da je otplačem i da mi posle toga bude lakše. Jednostavno, divila sam se umeću našeg Branka Radičevića koji je svoju grudobolnu sudbinu podigao na ovaj nivo pesničke umetnosti - govorila je Nada Mamula u jednom od poslednjih nastupa u emisiji Sabor Studija B

Svojim neponovljivim altom Nada Mamula je ovekovečila stotine sevdalinki, a ovu pesmu je volela najviše.

"Sunce žeže, zapara je ljuta,

svaka biljka tužna, zabrinuta,

cvetak jedan klonuo je žedan,

na toj suši 'oće da s' osuši.

Al' po nebu strašan oblak juri,

cvet ga moli da tako ne žuri,

stan' oblače orosi mi grudi,

da se život u meni probudi.

Oblak veli pričekaj me bolan,

pun sam leda dalje ići moram,

kad se vratim pomoć' ću ti duši,

oblak ode, cvetak se osuši."

(Branko Radičević)

- U najtežim trenucima pevala sam sama sebi "Sunce žeže zapara je ljuta." Znala sam da je otplačem i da mi posle toga bude lakše. Jednostavno, divila sam se umeću našeg Branka Radičevića koji je svoju grudobolnu sudbinu podigao na ovaj nivo pesničke umetnosti - govorila je Nada Mamula u jednom od poslednjih nastupa u emisiji Sabor Studija B.

Onako grlata, ponosna i stasita, oplemenila je i stare i nove pesme, uvek i iznova dokazujući šta sve može sa bosanskim sevdahom jedna rođena Beograđanka.

- Ja sam rođena 1927. godine u Beogradu, u Šumadijskoj ulici, kod Karađorđevog parka.

U Beogradu sam završila Osnovnu školu "Filip Višnjić" na Đermu i "Petu žensku gimnaziju" u Vojvode Dragomira. - U Beogradu sam zavolela i sevdah. Na putu od kuće do škole zastajkivala sam pored kafane sa baštom i slušala Vuku Šeherović. Beograd je i pre Drugog svetskog rata bio otvoren grad za sve muzičke uticaje, a sevdah je bio idealna muzika za to doba kad se živelo sporo i otmeno.

Odmah posle oslobođenja Beograda Nada Mamula polaže audiciju za pevača Radio Beograda, zajedno sa Danicom Obrenić.

- Pevala sam dve jutarnje emisije uz Carevčevu violinu i harmoniku Voje Trifunovića. Nije bilo lako stati ispred Carevca i pevati emisiju koja ide uživo. Carevac je zaista bio car za narodnu muziku, pred tim velikanom sam uvek nastupala sa posebnim strahopoštovanjem. Sa Carevcem sam snimila i ploču "Kolika je Jahorina planina" i postigla jugoslovensku popularnost.

Posle udaje za Nikolu Mamulu prelazi u Sarajevo, a već 1951. godine polaže audiciju i postaje solista Radio Sarajeva.

- Ušla sam u Radio Sarajevo sa puno ljubavi i skromnim repertoarom sevdalinki. Na audiciji sam pevala ono što sam najbolje znala: "Gde si dušo, gde si rano", "Sitna kiša rosila" i "Jedva čekam da nedelja dođe".

- Kasnije, u kontaktu sa kolegama, naučila sam i ostale pesme i uvrstila ih u svoj repertoar. Priznajem, krala sam od starijih kolega te ukrase, varijacije, prelaze. Kad je sevdah u pitanju, bogami, tu ima šta da se ukrade jer ima i šta da se otpeva.

I najstarije bosanske sevdalije priznaše: retko koji muškarac je sa takvim žarom i avazom pevao te prelepe i zahtevne stare i nove sevdalinke: "Omer beže", "Ah, meraka", "U đul bašči", "Niz polje idu babo sejmeni", "Bosno moja", "Kolika je Jahorina planina", "Bere cura plavi jorgovan", "Na teferič pošla nana", "Kada moja mladost prođe", "Pluća su mi bolna", "Srdo moja", "Devojka sokolu zulum učinila", "Oj, Safete, Sajo Sarajlijo", "Negde u daljine", "Gde si dušo, gde si rano", "Svaka majka koja ćerku ima"...

Nadino pevanje je vezivalo ljude uz tu magičnu kutiju zvanu radio, pustošilo sela i ulice. Tako moćan i raskošan alt u narodnoj muzici nije se pojavio ni pre ni posle Nade Mamule.

- Ne postoji pesma koju sam "odradila" i otpevala automatski. Tome su doprineli i naši živi nastupi po selima i gradovima. Putovali smo autobusom, vozom, kombijem, kamionom. Do nekih mesta stizali smo traktorom i zaprežnim kolima. Narod je bio željan muzike, ljudi su dolazili da nas pipnu, da se uvere da smo živa bića. Bile su to godine velikih emocija i malih honorara.

Pored pedesetak singlova i tri albuma za najveće diskografske kuće u bivšoj Jugi (PGP, Diskos, Jugoton, Jugodisk), Nadine besmrtne interpretacije su objavljivane i na vinilima u Bugarskoj, Austaliji, Holandiji. Ipak, mnogo je više Nadinih snimaka sačuvano u arhivama Radio Sarajeva, Beograda i Novog Sada nego na malim i velikim pločama.

- Prestala sam da snimam kada sam shvatila da izvorna muzka gubi trku sa novom i jeftinom muzikom. Ekspanzijom diskografije sa novokomponovanim pesmama ponestalo je sevdaha, nestalo je i lepih druženja, brzina je uništila uživanje u pesmi.

Diva sevdaha Nada Mamula preminula je 11. oktobra 2001.

(Goran Milošević)

Video: Partizan odradio šuterski trening pred duel sa Milanom

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Boža zemunac

    13. oktobar 2022 | 10:08

    Sećam se, beše to davno u prošlom veku pedesetih godina stanovao sam u Zemunu ( gde sam i rođen), u ulici Save Kovačevića. Moj tata je imao tu malu čarobnu kutiju zvana radio. Muzika se orila po kući i dvorištu. E, tu sam prvi put čuo kako peva slavujskim glasom Nada Mamula.To je za nas decu bilo nešto neverovatno. Znali smo da se okupimo i uživamo u slušanju Radio Beograda i divnih pevača na čelu sa Nadom.Jos tada sam zavoleo narodnu muziku, ali onu pravu. To je bio povod da upišem i muzičku školu " Kosta Manojlović " , ali o tome neki drugi put. Beše lepo vreme, neko drugo vreme. Nado legendo laka ti crna zemlja i neka te anđeli čuvaju.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA