Naš dobri Bata Rade: Sećanje na Miodraga Jašarevića

Tog nestvarno lepog 10. oktobra 1976. godine, u buktinji zapaljenog automobila, nestali su u jednom trenu Silvana Armenulić (37), Mirjana Bajraktarević(25) i šef Narodnog orkestra RTS-a Miodrag Jašarević (60). Svih ovih godina sećamo se Silvane, ponekad pomenemo i njenu sestru Miru, a retko kad pomenemo Miodraga Jašarevića (za prijatelje Bata Rade), pravog dobricu na čelu Narodnog orkestra. Ovo je retka prilika da o Bata Radetu progovore njegovi naslednici na čelu državnog orkestra - Boki Milošević i Ljubiša Pavković.

Preporučujemo

- Takvog dobricu nisam sreo. Dok je svirao naš Bata Rade, nikad nismo osetili da nam šefuje. Imali smo utisak da je i sam opčinjen zvucima, na licu mu je lebdeo neki blaženi osmeh, oči su mu svetlucale. Njegova dobrota se videla na priličnom odstojanju, plenio je prefinjenim manirima. Bio je detinjasto naivan, ali i besprekorno elegantan, uvek ispeglan, očešljan i doteran. Bata Radetove cipele su bile uglancane do visokog sjaja - pričao je Boki Milošević, Jašarevićev naslednik na čelu Narodnog orkestra.

- Bio je to gospodin sa violinom i apsolutnim sluhom. Bio je redak šef i vođa orkestra koji je uživao u svakoj numeri. U njegove ljudske i umetničke kvalitete uverio sam se još u Sekstetu Duska Radetića. Ne znam da li ga je više volela publika ili kolege. Kao i svi istinski duhoviti ljudi nije se smejao svojim dosetkama, pa je ono što je rekao bivalo još smešnije. Za svakog je nalazio lepu reč. Za kolege koji lošije sviraju govorio je: "Dobar je čovek!"

Miodrag Jasarević je rođen 1916. godine u Kruševcu. Violinu je zavoleo još u bosonogom detinjstvu, a za vreme školovanja u Beogradu upisao je i Muzičku akademiju. Odmah posle oslobođenja Beograda polaže audiciju za Zabavni orkestar u Radio Beogradu, a ubrzo postaje i solista Narodnog orkestra sa Carevcem na čelu.

- Bata Rade je bio predobar čovek i neponovljiv umetnik. Pogledom punim dobrote milovao je svoje svirače i pevače i tako nam je stavljao do znanja koliko mu je milo što napredujemo - kaže maestro Ljubiša Pavković.

- Kad ga pitaju ko je bolji - Boki Milošević ili Blagoje Petrović - Bata rade je odgovarao: "Najbolji je Boki, a najbolji je i Blagoje." I danas se prepričava reakcija dobrig Bata Radeta kad je Zoran Gajić zakasnio na snimanje u čuvenoj "Petici". U jednom momentu onako besan procedi: "Kakav je to čovek, on je nikakav čovek." U tom momentu Zoran Gajić otvara vrata, a Bata Rade kao iz topa: "On je gospodin čovek!"

Miodrag Jašarević je bio retko svestran violinista. Svirao je kao koncerrtmajstor Skopske opere, a kad je prešao u Beograd svirao je u Beogradskoj operi, Revijalnom orkestru, Sekstetu Duška Radetića. Godinama je bio i umetnički rukovodilac KUD-a "Ivo Lola Ribar".

- To je bio violinista kakvog nema ni dan-danas. Svirao je i stvarao u vremenu kad se tehnika nije merila brzinom. Nije svirao harmonski instrument, a umeo je da postavi orkestar i da od svojih solista izvuče najviše. Bio je savršen sluhista, imao je taj plemenit ton i vrhunsku umetničku tehniku - naglašava Ljubiša Pavković.

- Svirao je muziku svih žanrova, negovao i baštinio folklor svih naroda. Žao mi je što je ostao u tolikoj Carevčevoj senci i što je neopravdano zaboravljen, a vodio je Narodni orkestar desetak godina.

Bata Rade je svojom violinom oplemenio hiljade narodnih pesama i kola, trajnih snimaka i diskografskih izdanja: "Svilen konac", "Orijent", "Slavuj", "Žikino kolo", "Dva oka njena", "Tužno vetri gorom viju" (Šaban), "Sliku tvoju ljubim" (Toma), "Kad sretneš Hanku" (Safet), "Varaš me, varaš me" (Lepa), Jeremija", "Izvor voda izvirala", "A ja neću, pa neću" (Tozovac), "U Novom Sadu", "Rastao sam pored Dunava" (Dragan Toković), "Kosi tata, kosim ja" (Dobrivoje Topalović), "Malo ja, malo ti", "Kad te vidim na sokaku", "Oj, Jelo, Jeleno" (Sekstet Skadarlija), "Ne plači srce moje", "Đurđija" (Nedžad), "Stani, stani zoro" (Staniša)...

Rukovodio je narodnim orkestrom više od deset godina, daleko od očiju javnosti. 10. oktobra 1976. godine tragično je završio svoj vek.

- Bata Rade je bio predobar čovek, ali nažalost i katastrofalan vozač. Sećam se njegovih tantalovih muka oko parkiranja u praznom Beogradu i vožnje od Beograda do Kraljeva koja je trajala osam sati - završava Ljubiša svoje bolno sećanje.

- Tog kobnog dana zajedno smo putovali na "Župsku berbu". Boki je vozio, ja sam bio na mestu suvozača, iza mene Bata Rade, a iza Bokija Mira Bajraktarević. Tokom puta Bata Rade je često ponavljao: "Muči me šećer, neću ja dugo!"

- U povratku za Beograd, Silvana je odabrala da vozi Bata Rade. Bila je preumorna jer je i prethodne noći imala napran nastup. Boki i ja smo ostali da odgledamo kraj fudbalske utakmice (igrali mi i Španci), i onako iznervirani seli smo u auto i u Kolarima zatekli stravičan prizor. Od zapaljenog automobila gorelo je nebo. Jedan policajac nam je samo kratko rekao: "Oni vaši!"

(Goran Milošević)