Sećanje na Acu Stepića i njegove večite hitove: Narodnjaci sa snagom evergrina

6. oktobra 2021. godine preminuo je velikan narodne muzike Aca Stepić, kompozitor, harmonikaš, aranžer, šef jednog od najtraženijih estradnih ansambala. Komponovao je desetine besmrtnih hitova: "Šeherzada", "Nisi znala za bol srca moga", "Hoću ljubav, neću prijateljstvo", "Nosila si burmu moje majke" (Ljuba Aličić), "Za ljubav sam mladost dao", "Pozdravi draga sina" (Milanče), "Šesnaest ti leta beše" (Savo), "Još me peku suze tvoje" (Ljubomir Đurović), "Moj život je tužna priča", "Uzalud te tražim" (Zoran Kalezić), "Ti ne znaš, a ja te volim", "Samo za tebe jedini moj" (Milena Plavšić), "Jednom sam i ja volio", "Ko je majko onaj čovek", "Ne ruši mi sreću nepoznata ženo" (Asim Brkan), "Jedna žena sreće željna" (Šaban), "Zaspi srce ako možeš" (Lepa), "Jesenje su kiše počele da liju" (Pera Grubić), "Dao sam ti cvet mladosti" (Milenko Živković)...

- Rođen sam 25. avgusta 1932. godine u Velikom Polju kod Obrenovca. Moj otac Miodrag je bio violinista, imao svoj orkestar i svirao po svadbama u našem kraju. Imao sam i starijeg brata Tiosava od koga sam zavoleo harmoniku i naučio prve tonove - pričao je Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Preporučujemo

- Posle osnovne škole upisao sam srednju geodetsku u Beogradu. Na prvi čas sam pošao u kudeljnoj košulji koju mi je skrojila majka Rosa. Kao svršeni geometar dobio sam stipendiju i počeo da radim u Prokuplju. Tako sam ispunio želju roditelja, ali ljubav prema harmonici bila je jača.

- Ne vredi, to je strast, to je želja, to su geni, to je sabornost koju sam poneo iz kuće. Odrastao sam u velikoj kući, nas dvadesetak je živelo pod istim krovom. Taj patrijarhalni sklad sam kasnije preneo i u moje pesme i u moj orkestar. Mora da se zna ko je šef.

Preciznost geometra preneo je i na harmoniku. Polovinom prošlog veka postaje učenik legendarne braće Ilije i Milije Spasojevića iz Meljaka. Posle tri meseca intenzivnog sviranja, Milija odlazi za Ameriku, a Aca usavršava taj mirniji stil sviranja Ilije Spasojevića.

- Nisam se zadovoljio samo šumadijskim melosom, te pesme mi inače teku kroz vene. Želeo sam da upoznam i muziku drugih krajeva i naroda. Išao sam na časove kod somborskog virtuoza Ečike Balaža. Sa Ečikom sam proširio vidike na mađarsku, špansku, rusku, cigansku, muziku za ples, kancone, polke, mazurke. Tako sam uvežbao i usavršio najraznovrsniji repertoar. Mogao sam da sviram sve što je publika mogla da traži, a svirao sam i ono što publika nije znala.

Posle desetogodišnjeg kafanskog i hotelskog iskustva ("Kalemegdanska terasa", "Grand", "Skadarlija"), sredinom 60-ih formira svoj ansambl koji će ubrzo postati najsvestraniji i najtraženiji u bivšoj Jugi. Sa svega nekoliko vrhunskih muzičara (Života Pavlović druga harmonika, kasnije Dragan Stojković Bosanac, Aca Šišić violina, Žarko Vukašinović gitara, kasnije Mile Bas, Boda Nikolić klavijature, Blagije Petrović klarinet i saks, Miodrag Beljaković bubnjevi) pratio je najveće zvezde narodne i zabavne muzike na svim meridijanima. Svirke Acinog ansambla zvuče kao trajni radio šnimci, sve pod konac i sve potaman.

- Aca Stepić je moj prvi kompozitor, i da ne beše Ace možda možda nikad ne bih ni sminio ploću. I u to vreme je bilo mnogo pohlepnih kompozitora i menadžera. Svašta su mi tražili da bih snimio ploču: auto, traktor, kravu, zemlju. Jedino mi nisu tražili ženu - bio sam mlad, pa valjda nisu smeli. Aca Stepić je bio takav gospodin, da bi bilo neumesno pominjati nekakve pare uz njegovo ime - kaže legendarni Milanče Radosavljević.

- Priznajem, tek sad vidim koliko vrede pesme Ace Stepića. Te moje prve pesme sa Acom više se slušaju danas nego pre pola veka kada su snimane. Nisu prošle na prvu, a danas su evergrini. Nema mog nastupa bez Acine pesme "Za ljubav sam mladost dao". Kad je pevam, obično kažem publici - dajte i vi mladost za ljubav, pare se potroše!

Šefujući čuvenim estradnim ansamblom, u Bosni upoznaje stidljivo, lepo i raspevano devojče. Bila je to Zilha Bajraktarević. Pruža joj šansu da zapeva uz njegov orkestar, dovodi je u Beograd i od Zilhe pravi Silvanu.

- Zgrada hotela "Grand" nalazila se sve do sredine 60-ih u Knez Mihajlovoj ulici, na mestu gde je danas plato Filozofskog fakulteta. Bilo je to mesto okupljanja elite, a kad je Silvana počela da peva nastao je pravi haos, neka navijačka atmosfera kao na stadionu - pričao je Aca Stepić.

- U toj publici isticao se jedan stasiti i ćutljivi mladić koji je uredno rezervisao sto blizu podijuma. Saznao sam da je student prava i teniser, da se zove Radmilo Armenulić. Upoznao sam ga sa Silvanom, planula je ljubav, rodila im se ćerka Gordana. Tako sam se orodio sa Silvanom, bila mi je kao član porodice.

Pored oko 800 pesama i 20-ak narodnih kola koje je komponovao, Aca Stepić je aranžirao i odsvirao sa svojim ansamblom neke od najvećih hitova narodne muzike svih vremena: "O, majko, majko" (Meho), "Oči jedne žene" (Tozovac), "Srce gori, jer te voli" (Silvana), "Ljubavi, živote moj" (Toma), "Plačem ja, plačeš ti" (Beba), "Krao sam ljubav tvoju" (Kvaka), "Ne ljubi Ciganku", "Koja gora Ivo" (Safet), "Vrati se Neno, vrati" (Musatfa Redžić), "Plač bez suza" (Nataša Vladetić), "Ne idi od mene", "Hoću babo da se ženim" (Duško Kostić)...

- Imao sam čast da nekoliko sezona sviram bas gitaru u ansamblu Ace Stepića. Od Ace sam naučio šta je to profesionalizam i perfekcionizam u studijskom i koncertnom snimanju - ističe legendarni hitmejker i tvorac "Južnog vetra" Mile Bas .

- Aca me je ohrabrio i da počnem da komponujem. Neke od mojih prvih autorskih pesama "Ne idi od mene", "Hoću, hoću babo da se ženim ja" snimio sam sa Acinim ansamblom. Bila je to prethodnica "Južnog vetra".

2016. godine u izdanju PGP-a objavljen je kompilacijski trostruki CD Ace Stepića u luksuznoj ediciji "Zapisano u vremenu". 2020. godine Aca Stepić je objavio knjigu pod naslovom "Neka žive pesme moje".

- Otkad sam izgubio sina jedinca Miodraga, doktora stomatologije, nikad više nisam uzeo harmoniku. Kad sam izgubio i moju suprugu Nadu, poželeo sam samo jedno - neka žive pesme moje!

(Goran Milošević)