74. rođendan pesnika Branislava Cvetinovića Lakija: "Moje pesme nisu za kompjuter i sintisajzer"

Na današnji dan, 28. septembra 1948. godine u Dragojevcu kod Šapca rođen je Branislav Cvetinović Laki, pisac antologijskih sentiša ("Uvenuće narcis beli", "Moj život je tužna priča", "Šesnaest ti leta beše", "Slavica je njeno ime", "Kad procveta jasmin u proleće", "Kajaćeš se jednog dana", "Da sam znao u tom času") i najplodniji tekstopisac Milančeta Radosavljevića.

Preporučujemo

"Kada odem iz sećanja tvoga

i kada ti drugi bude mio,

možda će ti nekad neko reći

kako sam mu svoj bol poverio.

Za ljubav sam mladost dao,

zato neću kleti sebe,

da još jednu mladost imam,

voleo bih opet tebe.

Možda će ti nekad neko reći

kako me je usamljenog sreo,

sa ružama u nedra skrivenim

znaćeš da te nisam preboleo.

Kada sudba čedo ti podari,

kad se nežno poigraš sa njime,

možda će ti opet neko reći

da sam pit'o kako mu je ime."

(Aca Stepić - Branislav Cvetinović Laki)

- Milanče i ja smo srodne duše, Milanče je najbolje osetio moje stihove. Mnoge moje pesme bile su odbačene i od Buce i od Šabana, a kad ih je Milanče komponovao i otpevao postale su hitovi - kaže Laki.

- Milančetove ljubomorne kolege znaju da kažu kako su mu sve pesme slične i da liče jedna na drugu. Pa naravno da liče, liče na Milančeta i mene.

Tužne pesme najlepše su kad je zima - primeti Šekspir. I Lakijevi stihovi slikaju neke hladne dane, požutelo lišće i jesen ljubavi.

- Ja sam jesenji čovek, jesen je moje najlepše doba, moje najlepše pesme nastale su u jesen. Na kraju krajeva, i ja sam ovaj svet sam ugledao u jesen.

Branislav Cvetinović Laki je najplodniji Milančetov tekstopisac. Na prvih deset Milančetovih ploča nalazi se dvadesetak Lakijevih pesama: "Za ljubav sam mladost dao", "Jedna žena plave kose", "Pozdravi draga sina", "Otišli smo, ti ostade majko", "Ljubavi se staroj vrati", "Svud sam bio, svuda te tražio", "Ti si htela i što nisi smela", "Ti živiš negde daleko", "Ti odlaziš bol ostavljaš meni", "Ti ne znaš kako je mojoj duši", "Selo moje mesto najmilije", "Kad zasvira dragačevska truba", "Šta mi vredi što sam s drugom", "Da li sanjam il' se razum muti", "Tiho teče Sava", "Zašto smo se sreli", "Plakale su plave oči za očima crne boje", "Kao zračak sunca živi moja nada".

- Kad sam odlazio kod moje majke, zaticao sam je samu kraj šporeta u staroj kući. Šporet dimi, drva vlažna, odžak nije podešen, vetar vraća dim, a moja majka uplakana i od dima i zbog mene.

- Tu sliku sam pretočio u stihove: "Kraj ognjišta naša majka, kao senka povjena, vatru žari al' je gasi iz očiju suza njena." Hiljade ispisnika mi reče: "Laki, kao da si opisao moju situaciju."

Baš kad je Milanče počeo da snima i Laki je bio najplodniji. Izbacivao je pesme u svako doba dana i noći. Bili su to dani Lakijevih ljubavi, sve što je voleo to je i opevao. A kad se Lakijevi srceparajući stihovi utope u Milančetove melodoje, u taj plačljiv a komercijalan glas, dobiju se ubatačni sentiši sa snagom evergrina.

- Kad je Milanče snimio "U večeri kada sunce zađe i kad mesec starim putem krene", Šaban se oduševio pesmom i raspitivao se ko je napisao. Kad je čuo da sam je ja napisao, zvao me telefonom i pitao što je ne dadoh njemu. Kasnije je Šaban toliko zavoleo Milančeta i njegove pesme, da je javno priznao da ih ni on ne bi tako otpevao i otplakao.

- Te moje pesme su bile kao skrojene za Milančeta i njegovu publiku u kafani. Sećam se, u Mišaru kod Šapca peva Šaban kod "Italijana", a Milanče kod "Geaka". Šaban završio nastup još pre ponoći sa nekoliko parkiranih kola ispred kafane, i sa društvom pođe kod Milančeta. A tamo nepregledna kolona vozila, nemaš gde da se parkiraš. Naravno, Šaban je kasnije punio stadione i arene, a Milanče je ostao car kafane.

Branislav Cvetinović Laki već četvrt veka uživa u penziji vrhunskog ugostitelja. Piše još više nego u prošlom veku, ali stotine Lakijevih sentiša čekaju nekog novog Milančeta.

- Više od dvadesetak godina pokušavam da ubedim Milančeta da snimi makar još jednu moju pesmu. Samo mi je rekao: "Neću ni da snimam poslednju ploču, poslednja će biti nadgrobna."

- Sve češće sam pevam svoje stihove. Prošle godine sam na Betulinoj "Čaši vode sa izvora" dobio priznanje "Ikona svog zanata". Kad sam otpevao nekoliko mojih pesama iz Milančetovog opusa, Betula primeti: "Pa ti pevaš bolje od Milančeta!"

- Šalu na stranu, tužna je sudbina mojih novih pesama koje čekaju svog pravog tumača. Ne samo da nema pevača da ih otpeva na Milančetovom nivou, nema ni kompozotira da komponuje melodije na moje stihove, nema ni orkestra da to odsvira u studiju kao nekad sa petnaestak živih instrumenata. Moje pesme nisu za kompjuter i sintisajzer.

(Goran Milošević)