81. rođendan Radeta Petrovića: Bolna ispovest okorelog dvojkaša

"Kraj prozora često sedim,

Preporučujemo

slušam sata otkucaje,

izbledele slike gledam

i pitam se život šta je.

Sam po parku dugo lutam,

gledam leje divnog cveća,

tražim klupu našu staru,

na tebe me sve podseća.

Ja za ljubav ne znam više

otkad nisi pored mene,

od života ništa nemam,

ostale mi uspomene.

Sudbina je tako htela

da razdvoji naša srca,

još me greje tvoj lik blagi

kao zraci toplog sunca."

(Rade Petrović - S. Gerdijan)

"Uspomeno moja" je jedna od stotinak prelepih pesama iz opusa Radeta Petrovića sa snagom evergrina i potencijanog hita. Snimljena je za Jugoton 1989. godine, nije se mnogo čula, a Radetu znači mnogo više od pesme.

- To je pesma koju sam komponovao i posvetio mojoj blaženopočivšoj supruzi Olgi, ženi mog života. Otpevao sam je tad kad sam je snimio u studiju, i nikad više. Pustim je ponekad, ali ne mogu da izdržim do kraja... Srce puca, naviru sećanja na moju Olgu, na našeg pokojnog sina - priča Rade Petrović za Muzičku apoteku.

- Bogu hvala, ostala je moja unuka Olga, profesorka muzike, koja s ponosom nosi babino ime. Ostali su i svi moji hitovi, sve te pesme koje su me pobedile i koje će me nadživeti.

Radomir Rade Petrović je rođeni Beograđanin, Zvezdarac. Rođen je u vihoru Drugog svetskog rata, 26. septembra 1941. godine na vrhu Čingrijine ulice.

- Sećam se čak i Nemaca i onih njihovih zelenih džipova koji su tutnjali ispred naše kuće. Propevao sam još kao dete na našoj krsnoj slavi, na Svetog Savu. Stari kum se omrsi rakijicom, da i meni da razbijem tremu, pa udarimo na pesmu.

- Ja sam čudna i opasna kombinacija: otac mi je paprikar iz Leskovca, a majka je pola Požarevljanka, pola Mađarica. Sa šest godina sam od oca i majke nučio da igram kolo i nasledio taj pevački gen.

Završio je Rade za električara, igrao fudbal za Mladi Proleter (zbog oštrih startova prozvaše ga "Rende"), igrao u folkloru, boemisao i kockao sa Bucom, Šabanom, Tomom.

- Pokericu sam ubijao sa Tomom. Kad ogladni od pića i kocke, Toma od mene traži papričice, ali ne zelene, već one crvene, duguljaste. Malo ih stavim na plotnu i zapečem, a Toma navali pa hoće da se udavi. Zato sam ga i prozvao "Papričica".

- Imao sam sreću da stanujem preko puta hitmejkera Radeta Vučkovića. Nanjušio sam sve njegove dobre dvojke ("Šumadijo, ko bi tebe ostavio", "Lepa ženo, moj životni druže", "Ja sam seljak veseljak", "Melje, melje stara vodenica", "Dobro doš'o mili sine", "Gde će kruška da padne nego ispod kruške"), i prigrabio ih za sebe.

- Ostaje žal što sam snimio, samo tri Bucine pesme, i to iz druge ruke ("Jovane, Jovo, jedini sine", "Sudbina je nama rastanak donela", "U lutanju mladost prođe"), a bili smo nerazdvojni. Sa Bucom sam mnogo više vremena proveo u kafani i na reci nego u studiju. Nekad sam išao da pecam samo zbog druženja, a sad idem samo na gotovu ribu, na "somčiće" od tri-četiri kile.

Eto, to je Radomir Rade Petrović, tako razdrgan u svojim pesmama a tako neprimetan na estradi i tako ozbiljan na omotima svojih ploča.

- Ja sam stilski profilisan pevač, dvojkaš i tačka. Što kaže moj kolega Milanče, ja rumbe pevam samo na pauzama. A kad su godine u pitanju, izgleda da sam se negde zabrojao. Evo, i u devetoj deceniji života svakom pevaču smem da izađem na crtu. I pevanje može da se zaboravi, čovek se u pevanju uči dok je živ.

- Ja sam stara čekalica. Dobio sam status estradnog umetnika u 76-oj godini, a otišao sam u starosnu penziju sa 46 godina pevačkog staža! Zalepio sam ga na zid, tek toliko da moja unuka vidi da je i deda bio "nešto".

I Radetovi ispisnici i Radetova publika primećuju - "Deda" peva bolje od mnogih klinaca.

- Godinama unazad pevam mnogo više za svoju dušu nego za pare. Možda je i to razlog zašto sam sačuvao glas i zašto nisam zaboravio da pevam. Uvek sam se trudio da pesmu "zašećerim", da je nadogradim makar na jednom slogu. Kad mi muzikanti spuste intonaciju iz poštovanja prema mojim godinama, ja zahtevam da pevam iz istih tonaliteta kao i na pločama od pre pola veka.

- Muzikalnost sam nasledio, muzikalnost sam preneo na decu i unuke. Život me žestoko išibao, izgubio sam suprugu, izgubio sam sina, a pesma me dizala i vraćala u život. Moj pokojni sin je bio profesor gitare, a moja unuka je profesor klavira. U mojoj kući se peva i kad je najteže, u mom staračkom domu pevaju i stogodišnjaci. Dvadesetak godina sam vlasnik Doma za stare "Olga" u Kotežu. Moja sadašnja supruga je želela da se dom zove po mojoj pokojnoj supruzi.

Na današnjoj plejlisti su neke malo ređe i malo skuplje pesme iz Radetovog opusa.

(Gorana. Milošević)