"Ženski Cune" i "čelična lejdi" narodne muzike: Sećanje na Vasiliju Radojčić

"Sad kad mladi nismo više

Preporučujemo

i sećanja blede naša,

da li žališ, dušo moja,

što se sreće slomi čaša.

Pamtiš li još ljubav moju,

ono divno prošlo vreme,

našu ljubav tek procvalu,

ruke naše zaljubljene.

Da l' je magla zaborava

uspomene već prekrila,

da l' se setiš, dušo moja,

da sam tvoja nekad bila.

Sad o trbi ne znam ništa

s kim si i u kome kraju,

samo pustu želju krijem

da sam u tvom zagrljaju."

(Miodrag M. Ilić - Stevica Spasić)

Kakav sentiš, kakva pesma sa snagom evergrina, a nije hit! Verovali ili ne, ovu pesmu je 1984. godine snimila Vasilija Radojčić u muzičkoj režiji Mileta Basa i "Južnog vetra", i to pre formiranja čuvene petorke (Sinan, Šemsa, Kemal, Mile, Dragana).

- Ni moji najbliži ne veruju da sam snimala za "Južni vetar", a oni koji me znaju samo po "Miti bekriji" i vranjanskim pesmama tako nešto ne prihvataju ni u ludilu. Za mene i za Mileta Basa taj album i ta pesma je samo jedan izazov, a da li će biti hit - e to je već nešto što nije u našoj moći - pričala je Vasilija u radio izdanju Muzičke apoteke.

- "Mile Bas" mi je prišao kao legendi, a ja sam sa zadovoljstvom prihvatila taj izazov jer sam znala da "Južni vetar" nije samo zavijanje i arlaukanje. I danas se rasplačem kad pustim tu pesmu, takva baladica može da bude moderna u svakom vremenu.

Jedna od najboljih interpretatorki narodne muzike svih vremena rođena je 21. aprila 1936. godine u Kragujevcu. Od očuha, vojnog muzičara, upijala je mnoge pesme i pobeđivala na prvim pionirskim takmičenjima. Igrala je i pevala u kulturno-umetničkim društvima, bila član Omladinskog pozorišta u Kragujevcu.

- Bez obzira što sam odmalena volela muziku, ni pomišljala nisam da mi pevanje bude profesija. Moji ukućani su me ubelili da je pevanje nesiguran posao i da treba da se bavim nekom ozbiljnijom profesijom. U Beogradu sam završila za profesora francuskog jezika, ali sam ubrzo shvatila da bih bila strog profesor. Da ne bih tolike đake nosila na duši, bataljujem prosvetu i posvećujem se muzici.

- Imala sam sreću da se zaljubim i udam za Miću Đorđevića, bubnjara i muzičkog urednika produkcije PGP-a. Uz supruga sam upoznala sve muzičare, snimala sa najboljiim kompozitorima i ansamblima (Carevac, Miodrag Jašarević, Boki Milošević, Duško Radetić, Aca Stepić, Buca Jovanović, Dragan Aleksandrić, Miša Mijatović, Miki Mitrović, Dragan Toković, Graja, Vukas, Zahar, "Mile Bas").

Snimala je Vasilija i zabavnu muziku, i to uporedo sa najtvrđim narodnjacima. Sredinom 60-ih snimila je nekoliko singlova sa prepevima grčkih, španskih, turskih, francuskih, meksikanskih pesama ("Flamenko rok", "U turskom kafeu", "Pričaj mi o ljubavi", "Mali đavo", "Ti si moja sreća", "Luda od ljubavi", "Život je tako kratak", "Volim samo tebe"...).

- Sve su to pesme koje sam snimala sa "Plavim ansamblom" i Sašom Subotom (muzičarima koji su pratili Đorđa Marjanovića, Cuneta). Za većinu tih pesama ja sam pisala stihove i pravila prepeve. Muzički kritičari su me poredili sa Cunetom, neki su govorili ovo je "ženski Cune".

- Zlobnici su govorili da i Cune ima samo jedan hit ("Kafa") i da i ja imam samo jedan hit ("Mito bekrijo"). Zaboravlja se da i pevač koji ima sto hitova ima u stvari jednu pesmu po kojoj je najprepoznatljiviji.

Ceo svoj pevački vek provela je u RTS-u. Uz desetine trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda, snimila je četrdesetak singlica i albuma, sa stotinak besmrtnih pesama: "Mito bekrijo", "Na Uskrs sam se rodila", "Veseli se kućni domaćine", "Zašto pitaš kol'ko mi je leta", "Džumbus, džumbus, mašala", "Ej, ludi Stojane", "Čik, dragi zagrli me", "Dimitrijo, sine Mitre", "Beše nekad Mitke i Koštana", "Moj Milane, jabuko sa grane", "Zapevala sojka ptica", "Šta ću majko, šta ću", "Srce piše uspomene", "Za rođendan tebi sine"... Pošteno rečeno, malo ko ima ovoliko pesama za sva vremena. Šta bi Vasilijine koleginice dale za jednu od ovih pesama i kakvu bi karijeru napravile?

- Sve je to zbog mene, mog karaktera i moje stroge pojave. Sigurno me je ta ozbiljnost koštala karijere. Govorile su mi koleginice: "Ej, šta bih ja uradila da imam takvo grlo, takve pesme, i plus muža na čelu PGP-a."

- Umesto da mi to bude prednost, meni je to bila smetnja. Nisam dozvolila da ostane jedan gram sumnje da me muž protežira. Ostadoh do kraja vrhunski a nekomercijalan pevač.

Vasilija Radojčić je preminula na današnji dan, 25. septembra 2011.

(Goran Milošević)