Tako je pevao nesuđeni pevač pesme "Kafu mi draga ispeci": Sećanje na Dragomira Majkića

"Selo moje zavičaju mio,

Preporučujemo

gledam staze gde sam s dragom bio,

gledam staze, gledam vinograde,

gde ostaše uspomene drage.

Samo jedna uspomena tu je

što me draga za tebe vezuje,

prvi susret u tvom vinogradu

gde sam tebe poljubio mladu.

Mladost prođe, sve zaborav posta,

od tebe mi uspomena osta,

a sad plači i sudbinu žali,

sudbu žali što smo se rastali."

(Obren Pjevović)

Kad bi se postavilo pitanje ko je prvi snimio Obrenovu pesmu "Selo moje zavičaju mio", mnogi muzički urednici bi popadali na ispitu. Setili bi se Miroslava Ilića, ali teško da bi se setili Dragomira Majkića, jednog od najboljih Carevčevih pevača (1933 - 2011) koji je ovu onarođenu pesmu snimio pre 60 godina.

- Jednog dana smo se častili u Kamernoj sali Radio Beograda, pa mi Vule Jevtić ljubazno reče: "Bata Dragi, ti treba da pevaš one najteže sevdalinke". I otpeva mi pesmu "Svadili se orli i sokoli" - pričao je Dragomir Majkić.

- Tada sam od Vuleta popisao i naučio sve te poravne bosanske pesme koje nisam znao. Kasnije sam ih snimao kao trajne snimke za Radio Beograd i pevao ih na brojnim koncertima i priredbama.

Dragomir Majkić je rođen 15. maja 1933. godine u selu Majkić Japra u Podgrmeču, uz reku Japru, pritoku Une. Bio je najmlađe od četvoro dece Oca Lazara, zemljoradnika, i majke Milke, domaćice. Od majke je nasledio muzikalnost, a od oca ozbiljnost. Školovanje je je započeo u rodnom selu, a nastavio u Bihaću, Beogradu, Novom Sadu. U Beogradu se nastanio od 1949, a prvo zaposlenje mu je bilo u fabrici telekomunikacija "Mihajlo Pupin".

- Odmah po dolasku u Beograd prijavio sam se na takmičenje kulturno-umetničkih društava Srbije 1951. godine. Nastupio sam kao pevač ispred KUD-a "Polet" i osvojio prvo mesto. Prišao mi je Ivan Cenerić, korepetitor i klarinetista Carevčevog orkestra. Preporučio mi je da se javim na radio kako bih na najvišem nivou razvio svoj pevački talenat.

- Nekoliko meseci sam išao na časove kod Ivana Cenerića i kod Nadežde Stajić, prvakinje Beogrdske opere. 1952. godine sam se prijavio na audiciju i bio sam jedini primljen od stotinak kandidata. Čim sam rekao da sam iz Bosne, odmah su me svrsatli u interpretatore sevdalinki.

- Jednostavno, tako je tada bilo na Radio Beogradu, svako je pevao repertoar iz svog zavičaja. Tek posle nekoliko godina počeo sam da snimam i poneku šumadijsku pesmu.

U istoriji Radio Beograda Dragomir Majkić će ostai zapisan kao jedan od najboljih tumača bosanskih sevdalinki, tih čuvenih a tako teških "rasteguša".

Samo za fonoteku Radio Beograda snimio je tridesetak pesama: "Svadili se orli i sokoli", "Djevojka sokolu zulum učinila", "Čaj goro lane moje", "Oj livado rosna travo", "Aj, došla Drina od brega do brega", "Ah, moj doro", "Blago meni i tebi devojko", "S one strane Plive", "Dobio sam jednu ružu", "Ašikovah tri godine dana", "Gorom jezde kićeni svatovi", "Sjaj mjeseče do zore"...

Svojim toplim i punim tenorom oduševljavao je otmenu publiku i u "Stambol kapiji". Mogao je da napravi i daleko zapaženiju diskografsko-estradnu karijeru (snimio samo 4 singla početkom 60-ih), mogao je da se proslavi pesmom "Kafu mi draga ispeci".

- Pevajući u "Stambol kapiji" upoznao sam Obrena Pjevovića koji mi je lično izdiktirao pesmu "Kafu mi draga ispeci". Triput mi je otpevušio na uvo i govorio da je to njegova pesma koja će meni najbolje da legne.

- Kasnije sam u Radio Beogradu saznao da je to stara sevdalinka iz Sandžaka. Pevao sam je i na Kolarcu, imao sam i zakazano snimanje za arhivu, al' se nije dalo. Pesmu je 1962. godine ipak snimio Cune, koji je tada već imao desetak snimljenih ploča, a ja nijednu.

Posle deset godina provedenih na Radio Beogradu, ovaj rođeni Bosanac koji neodoljivo podseća na slavnog Vuleta Jevtića (Carevčevi muzičari ga prozvali "Vule u duplikatu") postaje direktor i glavni i odgovorni urednik "Jugoslovenske estrade". Svojim vezama izdejstvovao je osnivanje "Udruženja estradnih umetnika Srbije", čime je omogućio hiljadama svojih kolega da budu priznati radnici od strane države sa mogućnošću ostvarivanja prava iz radnog odnosa.

- 1967. godine pokrenuo sam festival "Jesen", prvi putujući festival narodne muzike u Jugoslaviji. Obilazili smo sve veće gradove u Jugi, sa finalnom večeri u Beogradu. Nažalost, iz političkih razloga festival se ugasio posle tri godine.

- Političari su tražili da na festivalu, po principu pariteta, učestvuje podjednak broj izvođača iz svih republika i pokrajina, što je za organizatora bilo neprihvatljivo. Jednostavno, popularnost narodne muzike je neuporedivo veća u Srbiji i Bosni nego u drugim republikama. U takvim okolnostima festival "Jesen" se poslednji put održao 1969.

(Goran Milošević)