Kad je veterinar vidno čovek: Kako je Goca Stojićević nabacila prvu tezgu Dušku Kostiću

Duško Kostić i Goca Stojićević - kum i kuma, nešto kao rođeni brat i sestra, a u muzici narodnjaci suptilnog izraza, pevači sa merom i ukusom. Duško i Goca - jedna duša u dva tela, a snimili su tek ovaj jedan duet, bolje rečeno dijalog, u pesmi "Gde si, da si, moj golube".

"Gde si, da si, moj golube,

Preporučujemo

što se ne javiš?

Evo mene pokraj tebe,

zar me ne vidiš?

A gde ti je stara majka,

ne bilo ti je?

Otišla je u đul baštu

cveće da bere.

Cevće bere, mene kiti,

da sam najlepša."

Goca je često pričala o Dušku, a evo kako je Duško pričao o Goci pre tridesetak godina u kultnoj radio emisiji "Sabor" Studija B.

- Krajem 70-ih Goca Stojićević se posvetila solo karijeri i svršetku fakulteta, a ja sam tek snimio moje prve pesmičke. Goca je bila već poznata pevačica, a ja anonimus. Tek sam stigao u Beograd i počeo da radim u jednoj maloj radnji za pravljenje sveća na periferiji grada. A onda smo se slučajno sreli kod Beograđanke - pričao je pevač legendarne "Tajne".

- Posle uobičajenih pozdrava, Goca me upita kako mi je na poslu. A ja se baš vraćao s posla i to kao zamena sa noćne smene. Ruke mi ispucale od voska, a ja ih skrivam da se ne vide.

Goci nije trebalo mnogo da ukapira da Duletu ne cvetaju ruže i da mu treba pomoć. Pozvala ga je na kaficu, a Duletu se razvezao jezik.

- Ispričao sam Goci sve svoje muke, snalaženja i posrtanja u Beogradu. Vratio sam se olakšane duše i zaspao snom pravednika. Uveče je neko zazvonio, gazdarica kod koje sam stanovao je otvorila vrata, a neko je upitao za mene.

- Jedan neznanac je počeo priču: "Gordana Stojićević me je poslala da vas pitam da li možete da je zamenite. Iznenada se razbolela, a sutra ima ugovoren nastup. Volela bi da je baš vi zamenite."

Duško Kostić je pomislio da je neka šala u pitanju. Ipak, bez mnogo dvoumljena otišao je, Goce radi, pa makar bila i neka prevara.

- Ispostavilo se da sam pevao neko drugarsko veče za honorar koji je bio veći od moje mesečne zarade u cvećari. Bio je to moj prvi veliki honorar i jedno veliko saznaje da mi je Goca prijatelj koji je hteo da mi pomogne.

- To je bio Gocin način. Htela je da mi pomogne, a da mi ne okrnji ponos. Ovako, ustupila mi je posao, a znam da je i njoj bio potreban svaki dinar, završavala je studije.

Tako je Duško batalio proizvodnju sveća i posvetio se pevanju sentiša i narodnjačkih laganica. Svojim mekanim i toplim glasom Duško je ubrzo postao najfiniji pliš među narodnjacima.

- Goca je pokazala da ima veliko srce, ne samo za mene nego i za majku, rođake, prijatelje, da je sama jedno veliko srce. To joj nikad ne mogu zaboraviti.

- Draga mi je kao rod najrođeniji, zato smo se i okumili. Kako vreme prolazi i kako upoznajem estradu, sve više primećujem: vrlina je Gordanina najveća mana.

Duško Kostić je otišao sa ovog sveta 13. maja 1996. Verovatno nikad nije saznao da se Goca napravila bolesnom da bi ga poslala na tezgu.

(Goran Milošević)