Ljubo Kešelj o odnosu kompozitor-pevač: "Nikog ne ubeđujem da snimi moju pesmu, pevaču pustim demo snimak"

"Kako mi je ja i srce znamo,

Preporučujemo

u svom bolu postali smo jači,

u životu s tobom susret samo

mogao bi mnogo da mi znači.

Kako da te sutra zovem

kad te budem s drugim sreo,

kada nisam još u duši

naš rastanak preboleo.

Nekad sam te svojom srećom zvao,

sve si bila u životu mome,

sad sam ptica polomljenih krila

jer ne vredim ništa srcu tvome.

Kad te sretnem srce će ko strune

da zadrhti iz dna duše moje,

veruj draga neće da te kune,

beše srećno dok je bilo tvoje."

(Ljubo Kešelj - Đuro Boljanović)

Ovo je jedna od stotinak besmrtnih pesama iz umetničke radionice maestra Ljube Kešelja, mnogo skupa i mnogo snimana pesma. "Kako da te sutra zovem" iz 1979. godine tipičan je primer vaskrsle pesme koja se u 21. veku sluša mnogo više nego u 20.

- To je jedna od mojih najsnimanijih pesama, iako nije najveći hit. To je prvi sninio Sefadin Imeri, otpevao jako lepo i emotivno uz pratnju mog orkestra. Kasnije je tu pesmu snimila i Sena Ordagić i Marinko Rokvić, snimio sam je i ja - priča maestro Ljubo Kešelj.

- Kad sam postao ekskluzivac Diskosa, zamolili su me urednici da sve pesme koje sam komponovao za druge stavim na jedan LP i da ih ja otpevam. Kako juče, tako danas - otpevam i ja ponešto, uglavnom ono što drugi odbiju ili na nagovor diskografskih urednika.

Kompozitorska i pevačka karijera Ljube Kešelja teku uporedo i traju više od pola veka, iako je ona prva daleko plodnija.

- Svaka pesma nosi pečat kompozotora, tekstopisca, pevača, aranžera, producenta, snimatelja. E sad, kad pesma postane hit, najveći kolač pokupi pevač.

- Imao sam slučaj da me je jedan moj pevač, zato što je morao da plati pesmu, potpisao najsitnijim slovima na omotu CD-a. Ti inicijali su bili toliko sitni, da ti treba mikroskop da vidiš.

I pored veoma uspešnih pevačkih ostvarenja ("Ja vragolan i moj deda", "Čiji su ono sirotani", "Što mi pružaš ruku na rastanku", "Svud se dičim što na baba ličim", "Nisi sejo list bez gore", "Imam druga, lepši je od mene", "Sedam dana ja ne spavam", "Varošanko, devojčice...), Ljubo Kešelj sebe ne smatra pevačem.

- I te pesme što sam snimio kao pevač prethodno su odbile moje kolege. Mnogo puta sam čuo: "Ma dobra je i ta pesma, ali daj mi neku drugu." Bogu hvala, uvek imam pesama, pa im otpevam i pokažem po želji.

- Za ovih pedeset godina intenzivnog komponovanja uverio sam se da i vrhunski pevači ne znaju da odaberu pesme, pogotovu ako ne veruju kompozitoru ili ne sarađuju duže vremena. Većinom pevači dođu "pod ručnom", sa nekom rezervom šta ću im ponuditi.

Kod Ljube nema skrivenih fioka za odabrane pevače, kod Ljube je svaka pesma u izlogu.

- Kod mene nema ubeđivanja tipa "uzmi, kajaćes se", "ovo je ti je hit k'o vrata". Moji probni snimci su dostupni svima. Uvek sam imao dobre demo snimke. Svaki snimak odradim u studiju kao za ploču, samo što ne otpeva neki pevač nego ja.

- Moji demo snimci zvuče bolje od pedeset odsto studijskih snimaka. U stara vremena odsviram i otpevam na harmonici pa sninim na diktafonu, danas je tu komjuter. Kad pevač dođe, odaberem mu pesme, pustim u studiju, a ja izađem napolje. Jedan pevač mi reče: "Dobro je kad pevač napravi pesmu, ali nije dobro da on otpeva kad dođu Cigani da ga slušaju."

Strpljivo je Ljuba nadograđivao svoju muzikalnost, i praktično i teorijski. Od osme godine svira harmoniku, a već sa četrnaest je postao član KUD-a "Ivo Lola Ribar" i počeo da svira svadbe.

- Kad sam sa porodicom prešao u Sarajevo, počeo sam da sviram svadbe. Sam! Uzmem harmoniku pa pevam i sviram svadbu tri dana. Uporedo sam u "Loli" učio sve cake školskog, orkestarskog sviranja. Tu sam postavio fantastičan temelj, a posle vojske sam upoznao Meha Puzića koji je prepoznao moju muzikalnost i pozvao me da sviram u njegovoj ekipi.

- Meho mi je kupio harmoniku, osetio da imam dara i za sviranje i za komponovanje. Meho je i do tada komponovao svoje pesme, ali je znao da mi prepusti da prepravim neke njegove melodije i tekstove. Prvi tekst koji mi je dao napravim melodiju bio je "Žena prijatelja mog". Meho se mučio, nije mogao da napravi melodiju, a ja sam od tog teksta pre pola veka napravio megahit, jednu poletnu i pevljivu rumbu. Tako je sve počelo i, evo, traje i danas.

(Telegraf.rs)