Pola veka "Pastirice": Od prežaljene do kultne šumadijske pesme

Pastirice su i pre "Pastirice" bile opevane u stotinama narodnih pesama, o ovcama i da ne pričam. Ali kad su i pastirice ostavile bela stada i počele da "bleje" po Beogradu, počela je da oživljava jedna pesma o pastirici iz 70-ih.

Preporučujemo

"Na obali reke male

gde se boje dana gase,

pastirica kose plave

u sutonu šetala se.

O, da li je vila rodi,

ko joj zlatne kose dade,

hvala onoj cvetnoj stazi

što je vodi kroz livade.

Sa planine lovac ide,

lova nije ulovio,

pastiricu kada vide

kao da se skamenio.

Gledao je lovac dugo,

u zanosu šaputao,

bože daj mi ovaj cvetak,

kad mi lova nisi dao."

(Ilija Spasojević - Rajko Ivanović)

- "Pastirica" je prvi put snimljena 1975. godine kao festivalska pesma. Pevao sam je na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu (festival zamišljen kao zimska "Ilidža" za naše radnike u inostranstvu) i nisam osvojio nikakvu nagradu. Doduše, Šaban nas je sve "potukao", osvojio je više glasova publike nego svi mi ostali zajedno - priča Rade Petrović, pevač koga je pobedila "Pastirica".

- S druge strane, ja sam dobio takvu upalu zuba, da mi je Mira Bajraktarević nekoliko sati pre nastupa stavljala obloge i lek. Onako otečen i u bolovima izašao sam na binu, i tekst sam zaboravio.

Ništa bolje Rade nije prošao sa "Pastiricom" i kad se pojavila na singlu PGP-a uz ansambl i aranžman Ace Stepića.

- Otpevao sam je solidno, malo "posnije" i ne baš dikcijski perfektno. Znao sam da je to vrhunska pesma, ali desetak godina se skoro nigde nije čula.

"Pastirica" je počela da vaskrsava tek 12 godina kasnije, i to u presnimljenoj verziji sa ansamblom Tomice Miljića na Jugodiskovom albumu iz 1987.

- Snimao sam album sa novim pesmama Radeta Vučkovića. Kada sam mu predložio da presnimim "Pastiricu", ljutito mi je odbrusio: "Šta će ti stara pesma na novoj ploči?"

- Ubedio sam Vučkovića, Tomica Miljić je uradio novi foršpil, dao pesmi taj šumadijski drajf i zdraviji tempo. Pošteno rečeno, i ja sam je otpevao malo "mrsnije". Stavili smo je kao poslednju, a bila je jedini hit na tom albumu.

"Pastirica" je u 21. veku ubedljivo vodeća pesma u opusu Radeta Petrovića, pobedila je i takve megahitove kao što su "Kud se žuriš, hej živote" i "Šumadijo, ko bi tebe ostavio". Nema domaćinskog veselja i narodnjačke emisije bez "Pastirice", ali na malim ekranima Javnog servisa Srbije "Pastiricu" obično pevaju neki drugi pevači.

- Kad sam video da "Pastircu" u "Šarenici" pevaju neke kolege kojima stilski nikako ne leži, naljutio sam se. To bi bilo isto kao kad bih se ja pojavio da pevam nešto od Arsena Dedića. Da se razumemo, svako može da peva šta mu je drago, urednik emisije može da zove koga hoće, samo je pitanje ukusa i stila.

- Bio sam uporan, pa sam nekako od mojih kolega dobio broj telefona muzičkih urednika RTS-a, čisto da im javim da sam živ i da još uvek pevam iz istih tonaliteta kao i pre 50 godina. Dodušte, pozvali su me u serijal "60 najlepših pesama" da snimim "Pastiricu". Al' ne lezi vraže - u emisiji su me isekli i pustili samo jednu strofu. Vetovatno se glavnoj urednici nije svideo moj stajling.

"Pastirica" je po svim pokazateljima jedna od najslušanijih i najlepših šumadijskih pesama svih vremena, i Ilijinom melodijom i Radetovim pevanjem i Tomičinom svirkom. Ipak, ton ovoj legendarnoj pesmi dali su stihovi pesnika Rajka Ivanovića.

- Nikad u životu nisam upoznao čoveka koji mi je napisao ovako božanstvene stihove i najlepšu pesmu. Tek pre nekoliko godina, i to od čoveka koji je došao da mi popravi frižider, saznadoh da se pisac "Pastirice" upokojio.

- Pored "Pastirice" Rajko Ivanović mi je napisao i "Spavaj majko i ne čekaj sina", a koliko znam napisao je i večiti hit "Stanite dani, stanite noći".

"Pastirca" je snimana i kao trajni snimak za arhivu Radio Beograda, ali opet bez Radeta Petrovića.

- Naravno, drago mi je da je "Pastirica" toliko onarođena, što je pevaju i moje mlađe kolege i što je slušaju i neki novi klinci. Mnogim kolegama se čini kao lak zalogaj, a uopšte nije jednostavna za pevanje. Samo je laka za slušanje.

(Goran Milošević)