Betula u šlager fazonu: 67. rođendan kralja šatri

"U Studentskom gradu

sreli smo se Nina,

Preporučujemo

čitala si Lorku, a ja Jesenjina,

voleli smo Mocarta, voleli smo Bramsa,

volesmo se Nina, beše to romansa.

Sećaš li se Nina davne pesme leta,

pevali su Đorđe i Miki poeta,

slušali smo Luksemburg,

slušali šansone,

slušali smo Aznavura i Ritu Pavone.

Sve to beše lepo, romansa je fina,

gde je Pesma leta, gde je lepa Nina.

Godine su prošle, videli se nismo,

ostalo mi samo tvoje zadnje pismo,

ne znam šta se desi otišla si Nina,

ja još čitam Lorku, čitam Jesenjina,

ne znam šta se desi, otišla si Nina,

ja još čitam Lorku, čitam Jesenjina."

(Slobodan Betulić Betula - Dobrivoje Kumrić)

Sve je u ovoj pesmi šlagersko - i melodija i tekst i aranžman. Nevericu izaziva jedino Slobodan Betulić Betula, kao pevač i kompozitor pesme. Arsen Dedić bi se zapitao: da li je ovaj pijanac ili pijanista?

- "Ninu" sam namenio Draganu Stojniću. Kad sam mu odneo pesmu i otpevušio, samo je pustio suzu i rekao: "E, moj Betula, što mi ovo nisi doneo dok sam bio živ. Nego, ti to lepo snimi, nađi nekoga da ti isproducira kako treba i otpevaj na svoj način" - priča Betula za Muzičku apoteku.

- Poslušao sam našeg najvećeg šansonjera i snimio sam "Ninu" na nevericu i mojih največih ispisnika. Kad je Zahar prvi put čuo kako pevam "Ninu", zabezeknuo se i prokomentarisao: "Betula, ja mislio da si ti ostao gegula."

Ovaj rasni gegula rođen je na današnji dan, 3. jula 1955. godine u Grivcu, epicentru Šumadije.

- Gruža je moj zavičaj. Tu sam rođen, tu mi je pupak zakopan. Pored Gruže sam čuvao ovce, orao, kopao, nadničio, naučio prve pesme na sviralčetu. Otac mi je bio harmonikaš, al' mi je branio da budem svirač zbog svojih loših iskustava. Svirao sam kradom kad otac nije kod kuće, a kad me uhvati znao je da me odere od batina.

- Bio sam uporan i samouk, pa sam zbog harmonike napustio školu u sedmom razredu. Sve sam hvatao na sluh. Dozvolio sam sebi da doguram dotle da u studiju budem šef i Pavkoviću i Kemišu, da u RTS-u početkom 90-ih imam autorsku emisiju "Čaša vode sa izvora", da steknem titulu "kralja šatre".

Menjao je Betula pozornicu svoga sjaja, "okadio" hiljade kafana i šatri, obišao meridijane, proputovao pola sveta, ali nikad nije menjao mesto prebivališta.

- U svom zavičaju sam bio i sekretar za sport i kulturu, imao sam "Ekološku zadrugu", imao sam i trista koza. Kad se umorim, sednem pod krušku i sviram kozama. One dođu i spavaju k'o deca. Znaš koja je razlika kad posle toga ustaneš i počneš da pričaš sa ljudima. Koza je retko čista, zdrava i plemenita životinja.

- Odrastao sam u vreme kada smo svi bili podjednako siromašni. Kad sam počeo da učim i vežbam prve pesme, počela je uveliko da se svira starogradska pesma i romansa. Nisi mogao da sviraš ni u najmanjoj kafani ako ne znaš "A što ti je mila kćeri" i slične.

- Godinama sam pekao zanat u kafani, proširio se repertoarski, namazao harmonski. Na vreme sam shvatio da je muzika beskraj ikakav džemper možeš da ispleteš sa onih sedam nota.

Betula je izraziti kantautor - skoro sve što je snimio na jednom singlu i desetak albuma sam je sebi napisao i komponovao. Pored legendarnih sentiš i zavičajnih dvojki ("Nemoj da mi sina miluješ po kosi", "Majko, pusti mene da ja idem kući", "Nemoj neko decu da mi dira", "Gružanka", "Vodenice, golubice", "Ej, moja nesrećo", "Samo nemoj ti", "E, moj đede", "Davno beše, a sad k'o da gledam", "Gružanka", "Iš, pile preko luka", "Dobra devojka", "Dedina lovačka", "Jaoj, selo, al' si opustelo"), snimio je Betula i desetine pesama sa šlagerskim prizvukom: "Teško meni bez mene", "Nina", "Imam dosta prijatelja koji me ne vole", "Svi kažu eno ga pijan", "Keti, Katarina", "Još mi tvoja duša miriše", "Za moj srećan put", "Neću da ti čujem glas", "Proleće devedeset treće", "Na mene ne računaj više", "Pogledaj me u zenicu oka"...

- I Moje prve pesme sa mog prvog singla su jako moderne za to doba u kome su carovale dvojke. Doduše, tad sam bio mlad, imao sam 72 kile, imao sam i brkove koje sam kasnije obrijao. Moje prve sentiše namenih Kvaki, ali se zakačimo oko nekih devojaka pa ih snimih ja. Kasnije mi je i Šako Polumenta presnimio "Nemoj da mi sina miluješ po kosi" u nekom svom fazonu, i to bez pitanja.

- Jednu od mojih tezgaroški najskupljih pesama "Imam dosta prijatelja koji me ne vole" napisao sam za Olivera Dragojevića. Obožavao sam taj njegov pesak u glasu. Kad mi zapeva "Oprosti me pape", ja plačem. Pobili smo se nešto oko politike, ja mu ne dadnem pa je snimih sam uz podršku legendarnig aranžera Dragana Kneževića.

Ponosan je Betula na prvih 40 godina u diskografiji, na svoje pesme, ponosan je i na "Čašu vode sa izvora", najveću manifestaciju izvornog narodnog stvaralaštvva u Srbiji.

- Teško je bilo sarađivati sa takvim majstorima u RTS-u. Zamislite kad moji amateri i naivci stanu ispred velikog narodnog orkestra i Ljubiše Pavkovića koji ima uvo k'o slon.

- Za vreme probe znao sam da prekinem orkestar i kažem Pavketu: "Alo, šefe, ne štima ti gitarista!" Pavković hoće da pukne, a ja kažem: "Ne štima mu treća žica."

I pore zaslužene titule kralja šatri, Betula je u duši šansonjer. Ove godine je snimio pesmu:

"Voleo bih i ja da sam bolji

pa da budem baš svima po volji,

ali neće ova časna duša

moju ludu glavu da posluša.

Sto puta sam zapenio

i sto puta oprostio

momčinama pogrešnog koraka

usred bela dana i sred mrklog mraka

voleo bih i ja da sam bolji.

Mnogima sam bio trn u oku

i na moru i mutnom potoku,

znam mnogima ostala je želja

da imaju me za prijatelja.

I ponovo kada bih živeo,

ponovo bih isto poželeo,

da svakoga u oči pogledam

i na dlanu dušu da mu predam."

- Ovo je pesma za sve one koji misle da su pokupili svu pamet ovog sveta, a ne znaju koliko su šuplji. Kad sam napisao pesmu, rekao sam samom sebi - Slobodane, ovo će da ostane u narodu.

- Prezadovoljan sam aranžmanom koji mi je uradio Dobrica Andrić iz Kragujevca. Najlepše je kad na lepu devojku sašijete lepu haljinu, da se sve obline vide, a da nije napadno.

(Goran Milošević)