"Sreo sam je u malom kafiću": Kako je Nazif Gljiva pre 40 godina jednu istu pesmu snimio sa trojicom pevača

"Sreo sam je u malom kafiću,

Preporučujemo

crveni su karanfili bili,

dugo smo se držali za ruke,

ali sreću nismo osetili.

izašla je tužna iz malog kafića

i krenula nekud niz ulicu dugu,

od bola mi tada reč u grlu stade,

hej, živote, brate, što razdvajaš mlade.

Sa suzama u očima tužnim

naše jutro mi smo ispratili,

a sećanje ostalo je samo

jer oboje vereni, vereni smo bili.

Život ide svojim tokom dalje,

crvenih će karanfila biti,

ali jutro kada sam je sreo,

neću moći nikad, nikad preboliti."

(Nazif Gljiva)

"Crveni karanfili" je jedan od prvih megahitova sarajevskog pesnika i kompozitora Nazifa Gljive. Prvu verziju pesme snimio je, verovali ili ne, Nikola Urošević Gedža na svom prvom LP-iju početkom 1982.

- U Budvi sam upoznao Miću Radovanovića i orkestar "Mlade Sarajlije". Združili smo se, počeli da nastupamo zajedno. Mala nam bila bašta hotela, znalai smo da se popenjemo na krov i da sviramo. Iz Budve smo produžili u Sarajevo, počeo sam da pevam u restoranu "Robne kuće" - priča Nikola Urošević Gedža.

- Početkom 80-ih bio sam velika zvezda u Sarajevu. Bio je pravi rat za mene između diskografskih kuća "Sarajevodisk" i "Diskoton". Upoznao sam Nazifa Gljivu, nadolazećeg hitmejkera, koji mi je podario dva ubitačna hita "Crveni karanfili" i Slađana zbogom". Moj prvi album objavio sam ipak za "Sarajevodisk" (zbog muža Hanke Paldum koji je bio šef nove produkcije) i prodao ga u 120.000 primeraka.

- Mnogi moji ispisnici su iznenađeni činjenicom da sam ja prvi snimio ovu pesmu i da sam svoj prvi album snimio sa Nazifom Gljivom i jako modernim pesmama za to vreme. Kada sam u Sarajevu imao promociju albuma, došao legendarni Zaim Imamović da me sluša. Još mi odzvanjaju Zaimove reči: "Gedžo, ja volim da te slušam."

Samo nekoliko meseci posle Gedže, pesmu "Crveni karanfili" snima i sarajevski šmeker i pustolov Mladen Tomić na LP-iju "Diskotona" uz ansambl Bore Višnjičkog.

- "Crveni karanfili" je moj najveći hit, pesma koja me prati i u prošlom i u ovom veku. Ima nešto i setno i mladalačko u toj pesmi. Ceo album "Crveni karanfili" sa osam pesama snimio sam na Ibarskoj magistrali u vikendici Saše Subote - kaže Mladen Tomić, pevač najslušanije verzije "Crvenih karanfila".

- Dragan Stojković Bosanac je odsvirao i prvu i drugu harmoniku, a ja sam za dva popodneva snimio osam pesama Nazifa Gljive. Pesme su mi stvarno legle, majstor na gitari Bora Višnjički uradio je aranžman, i ploča je prodata u zlatnom tiražu.

Treću verziju pesme "Crveni karanfili" krajem 1982. godine snimio je Sefadin Imeri Sefer uz potpuno drugačiju melodiju i aranžman Ace Stepića.

- Ispade da se moja verzija najmanje čula. Potpuno je drugačija od Gedžine i Mladenove, a drugačiji je i naziv moje verzije ("Sreo sam je u malom kafiću"). Snimio sam je u jednom danu zajedno sa ostalim pesmama, stavili smo je kao prvu na albumu - kaže Sefadin Imeri.

- Prošla je nezapaženo, ali primećujem da je sve slušanija na Jutjubu. Mnogi su ubeđeni da je moja verzija original. Nekako je sporija i meraklijska.

Tako je Nazif Gljiva pre 40 godina otvorio novu temu: sezonu velike ljubavi u malom kafiću. Veliki maher je osetio novo doba, pa je svoju sirovu i čistu emociju zaodenuo u mladalački ritam. Jednu istu pesmu snimio je jedne iste godine sa trojicom pevača! Za svaki slučaj.

(Goran Milošević)