Šta je to vranjansko u Vasiliji Radojčić: Tako stroga i tako ozbiljna snimila je album sa Gidrom

"Noč padnala, a ja se sećala,

beše nekad Mitke i Koštana,

Preporučujemo

beše pesma iz starog Vranja.

Kako je majka sina imala,

kako je Koštana pesmu pevala,

za Mitketa mamo bekriju,

za Mitketa prvog deliju.

Noć padnala, a ja sam plakala,

za lepotinju mamo, za Koštanu,

za njenu lele pustu sudbinu.

Za kog je majke pesme pevala,

za kog je mladost svoju davala,

za Mitketa mamo bekriju,

za Mitketa prvog deliju.

Noć padnala, majka mi pričala,

beše nekad pesma sve do zore,

beše nekad to beše gore.

Za kog je majke knjige pisao,

za kog je bele zore čekao,

za Mitketa mamo bekriju,

za Mitketa prvog deliju."

(Milutin Popović Zahar)

Ovo je jedna od pedesetak vranjanskih pesama iz opusa Vasilije Radojčić (1936 - 2011). "Beše nekad Mitke i Koštana" prvi put je izvedena na "Hit paradi" 1979.

- Još dok sam pevala kao Carevčev solista, Dragomir Gidra Bojanić je doveo Rašu Plaovića da me čuje. Raša je bio oduševljen, govorio je da se najzad pojavila dama koja može da ga zameni u "Koštani" - pričala je Vasilija u Muzičkoj apoteci.

- Ipak, Carevac se usprotivio da pevam "Koštanu" u Narodnom pozorištu. Nije mu se svidela ta moderna verzija, pa su umesto mene zaigrale neke moje popuarnije koleginice.

Ipak, početkom 80-ih, na insistiranje Dragomira Bojanića Gidre i čelnika PGP-a, pojavio se album sa pesmama iz "Koštane".

- Taj album smatram vrhuncem moje karijere. Nije mi se dalo da zaigram u Narodnom pozorištu, ali sam makar na ploči ovekovečila Boru Stankovića. Moj Kragujevčanin, čuveni Gidra, pristao je da govori Mitketa, ali samo pod uslovom da ja pevam pesme iz "Koštane".

Snimala je Vasilija uporedo i zabavnu i narodnu muziku, izvorne, novokomponovane, gradske, sevdalijske i, naravno, vranjanske pesme.

- Na iznenađenje mnogih mojih Vranjanaca i južnjaka, ja sam rođena Kragujevčanka. Uz očuha, vojnog muzičara, živela sam i pohađala školu u Kruševcu i Prištini. Bila sam član Omladinskog pozorišta u Kragujevcu, obožavali su me mnogi glumci, naročito Gidra, igrala sam i pevala u mnogim kulturno-umetničkim društvima.

- Studirala sam francuski jezik, ali se nisam bavila strukom. Bila sam dobar đak, ali mislim da bih bila prestroga kao profesor. Prosto, takva sam - stroga i ozbiljna. Kao takva sam primljena za solistu Radio Beogrda, i to u Carevčevo vreme, i to bez ikave audicije. Dovoljna je bila preporuka etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića.

Vasilijina tvrdoglavost, upornost i pravičnost koštali su je karijere, i u zabavnoj i u narodnoj muzici.

- Na početku diskografske karijere više sam pevala zabavne melodijje. Imam utisak da se publici više svidelo kako pevam zabavnjake, naročito prepeve grčkih pesama i francuskih šansona. Ostaje žal što u to vreme nisam mogla da snimam na francuskom jeziku.

- Kad su grčke pesme preplavile našu estradu, kad su počeli da ih pevaju i oni kojima nikako ne leže, digla sam ruke od zabavnjaka i posvetila sam se narodnoj muzici. Naročito sam se vezala za vranjansku pesmu koja je u stvari i najteža.

Proslavila je Graićevog "Mitu bekriju" i stotine pesma iz Vranja i "Koštane": "Dimitrijo, sine Mitre", "Keremejle", "Dude, mori Dude", "Da znaeš mori mome", "Zemi me, zemi", "Otvori mi belo lenče", "Mehandžijo, bre komšijo", "Beše nekad Mitke i Koštana", "A što pitaš džanum majke", "Stojanke bela Vranjanke, "Magla padnala", "Bilbil pile", "Majke, ja ga volim", "Gajtano mome", "Što si Leno", "Džanum nasred selo", "Što gu nema cveta", "Bolna leži dilber Tuta", "Dremka mi se", "Zašto Sike, zašto", "Kraj Vrdara sedeše", "Jovane sine", "Zar ja nemam ruse kose"...

- Specijalizovala sam se za melos Vranja i Južne Srbije. Kad dođem u Vranje, dočekaju me sa trubačima i kažu - ti si naša! Tako nešto nikad nisam čula od mojih Kragujevčana.

Urođeno gospodstvo i obrazovanje predodredili su i Vasilijin repertoar i granice u estradnom svetu.

- Nisam htela da pevam svuda i svakome. Ne zbog svoje uobraženosti i školovanosti, nego i zbog toga što sam bila izrazito radijski i koncertni pevač. Svesna sam da sam važila za vrhunskog, a nekomercijlnog pevača.

- Nikad nisam pevala u kafani, na svadbi ili vašaru. U vreme kad su moje kolege tezgarile po Amerikci, Evropi, Australiji, ja sam negovala moju ćerku i izvela je na pravi put.

- Imala sam sreću da se zaljubim i udam za Miću Đorđevića, bubnjara i dugogodišnjeg muzičkog urednika produkcije PGPRTS-a. Uz supruga sam upoznala sve muzičare, snimala sa najboljim kompozitorima i ansamblima, a nikad ga nisam iskoristila za neke prečice i privilegije. Naprotiv, večito sam bila na oprezu da kolege ne pomisle da me suprug protežira.

(Goran Milošević)