75. rođendan Ljubiše Pavkovića: Kako je sa cunamijem neukusa provalio i cunami na harmonici

Duvali su narodnom muzikom razni vetrovi, protutnjali i orkani i tornada, menjali se stilovi, pomerale granice. Ipak, stotinak godina živi jedan standard - zvuk narodnog orkestra RTS-a. Carevac i Miodrag Jašarević šefovali su na violini, Boki Milošević na klarinetu, a Ljubiša Pavković je umetnički rukovodio na harmonici, klavirci.

- Rođen sam 14. juna 1947. godine u Beogradu. Odrastao sam u istom dvorištu, vrata do vrata sa Mijom Krnjevcem i i njegovim učenicima. Moje zanimanje za harmoniku počelo je 1952. godine na Banovom Brdu, kada sam kao petogodišnje dete pipkao po harmonikama Krnjevčevih učenika - priča maestro Ljubiša Pavković, legendarni Pavke.

Preporučujemo

- Pošto sam se pretvorio u dežurno smetalo, čika Mija u jednom trenutku predloži mom ocu: "Bogdane, uzmi mu harmoniku, možda nešto i bude od njega." Moj otac ode u Muzički magazin i uzme mi prvu harmoniku koja mu se svidela, jednu klavirku. Tako je predodređena moja sudbina na klavirci, iako sam odrastao u okruženju dugmetaraca.

- 1970. godine, tek što sam primljen u Narodni orkestar, ulazi čika Mija na našu probu, sav u belom odelu, kao Klerk Gebl. Još mi je pred očima taj njegov blaženi, očinski pogled. Kao da je hteo da mi kaže: "Mnogo mi je milo što si tu."

Otkad zna za sebe, Pavke zna i za harmoniku. Zna i njene moći i nemoći, zna i kakav je tretman harmonike u Srbiji, kako se sve upotrebljava i zloupotrebljava najpopularniji instrument u našem rodu.

- Harmonika je, zbilja, moćan instument, instrument orkesar. Mogućnosti harmonike su ogromne, od najobičnije pesmičice do klasičnih komada. U šali kažem drugarima - ja sviram desnom, a vi ste mi u levij ruci. Dok izvodim harmonske radnje, čujem šta mi radi čelo, bas, viola.

- S obzirom na toliku moć, harmonika je predmet česte zloupotrebe, naročito neznalica koji bi sve da pipnu, i to što jače. E, onda se harmonika pretvori u instrument koga ja zovem "opštinski". Jedna ista harmonika može da svira ispred opštine, a može i na Kolarcu. Harmonika može i da svira i da igra i da peva i da plače. Umetnost je primiriti jednu ovakvu telesinu.

U Srbiji je sve više osoba koje se izdaju za harmonikaše, a sve manje harmonike u novim narodnim pesmama. Izgleda da su neki novi vetrovi počeli da duvaju i na Radio Beogradu, kao da su strogi višedecenijski kriterijumi malo olabavili.

- Često se čuje da nema narodne muzike bez harmonike, jer, kažu, svaka treća kuća u Srbiji ima harmoniku i nekoga ko svira harmoniku. S druge strane, Beograd nema odsek harmonike na Muzičkoj akademiji, na nevericu mojih kolega iz Bugarske, Mađarske, Rusije, Austrije.

- Posle svih ovih godina u Narodnom orkestru RTS-a, mogu da uočim razliku u pristupu. Nekad se radilo temeljno, sporo, studiozno, i tek posle dva meseca rada sa korepetitorom i lektorom pevač je mogao da snimi probni snimak.

Ponosan je Pavke na sve svoje harmonike - od onih prvih koje mu je otac kupio do unikatnih koje je dobio na dar od čuvenog fabrikanta Guerinija.

- Pored tih prvih harmoničica od 24 i 32 basa, otac mi je 1959. godine kupio harmoniku "skandali" od 80 basova koja je koštala pravo malo bogatstvo za jednog obućara. Sećam se, moj otac provede dan i noć u jednoj maloj radionici, pa kad ogladni znao je da mi kaže: "Sine, zaradili smo za jedan bas."

- Od Guerinija sam 1979. godine dobio dve harmonike. Nije mala stvar biti istureno odeljenje na televiziji, jednoj jedinoj. Kad sam otišao u prodavnicu harmonike, kad sam rekao da mi fale dva tona na harmonici i kad su me videli koliki sam, rekli su mi: "Fale vama i četiri."

Printskrin: Youtube/Ljubiša Pavkovic

Voditi Narodni orkestar 30 godina, braniti i čuvati iskonsku muziku ovog naroda u okruženju neukusa, nije bilo nimalo lako. Sa cunamijem neukusa došao je i cunami na harmonici.

- Naravno da mi prija epitet čuvara narodnog blaga. Ali to je jednostavno moje opredeljenje, valjda je to Gospod rekao, moja ljubav prema narodnoj muzici koja traje i u penzionerskim danima. I dok sviram solo i dok vodim orkestar, skroz se predam harmonici. Ja slušam zvučnu sliku, a a ne analiziram greške. Zbog toga nisam komponovao nijednu pesmu, a odsvirao sam na hiljade.

- Mogao sam još da dam Narodnom orkestru, ali primetih u mojoj matičnoj kući neko ubrzanje koje ubija romantiku. Umorilo me sve to, naročito to vulgarizovanje masovnog ukusa. Kad sam video da ne pripadam tom svetu, digao sam sidro. Da se razumemo, u svemu treba da dođu mladi. Problem je kad mladi umisle da znaju sve, a da su svi stariji demode.

Ljubiša Pavković - "Ljubišino kolo":

Ljubiša Pavković - "Beograđanka kolo":

Ljubiša Pavković - "Medeno kolo":

Ljubiša Pavković  - "Melem kolo":

Ljubiša Pavković - "Pavketova dunda":

Ljubiša Pavković - "Kolo punom nogom":

Ljubiša Pavković - "Splet o Beogradu":

Ljubisa Pavković - "Recital", Kolarac Hall:

(Goran Milošević)