67. rođendan Goce Stojićević: "Blago onom ko je vidno čovek"

"Promiče momče kroz selo,

Preporučujemo

namiče šešir na čelo.

Vidi ga majko lep momak,

primi ga majko na konak.

Mani se kćeri momčeta,

momčetu treba večera

i bela meka postelja.

Moje mu usne večera,

a bele grudi postelja."

(narodna)

Ovom pesmom je Goca Stojićević širom otvorila dveri Radio Beograda i postala jedan od najmlađih solista u istoriji našeg nacionalnog radija.

- Otpevala sam je mladalački, baš onako radijski, po svim uzusima Carevčeve škole pevanja. Kako sam sazrevala, shvatala sam koliko je ovo vredna pesma - kaže tiha diva narodne muzike Goca Stojičević.

- S jedne strane to je srpska sevdalinka u kojoj devojka čezne za momčetom i traži dozvolu od majke da ga primi na konak. S druge strane ova pesma budi i erotsku čežnju, jer devojka jasno stavlja majci do znanja šta joj je namera sa momčetom.

- Snimila sam mnogo ovakvih pesma koje su iskonske sevdalinke. Raduješ se slušajući muziku, a tuguješ slušajući reči.

Iza Goce je više od 50 godina diskografskog staža, stotinak snimljenih izvornih narodnih pesama za arhivu Radio Beograda, preko dvesta snimljenih novokomponovanih pesama na singlicama i albumima, desetak večitih hitova. Propevala je kao devojčuarak, sa 12 godina pobedala na Homoljskim motivima, sa 15 godina snimila prvu ploču i postala najmlađi solista u istoriji Radio Beogarda.

- Što se ukusa i gena tiče, pokupila sam od bližnjih, od svakog pomalo: otac je voleo šlagere i ruske romanse, a mama je bila klasičan narodnjak. Kad nestane struje, a to se često desavalo u mom detinjstvu, pravili smo priredbu u kući. Mama je bila režiser, a ja izvođač tih starih pesmica.

- Igrala sam se sa decom seljka i rudara, zavolela životinje i odgajala ih. Uvek sam imala psa i mačku, i stalno sam obogaćivala kuću nekom prinovom. Jednom sam prekinula čas kod majke u školi da bih joj pokazala "malu kucu". U stvari, dovela sam iz šume malu lisicu.

- Najre sam naučila stari vlaški i srpski melos. Kasnije sam pevala i snimala begine, orijentale, sa-sa, baladice. Nisam jurila hitove, a nisu ni hitovi mene, imala sam i drugih prioriteta: škola, fakultet (diplomirala sam veterinu), porodica, deca. Zato nisam imala ni reklamu ni tiraže.

I dok su Gocine koleginice jurile novinare, muzičke urednike, menadžere, stiliste, švalere, tezge, Goca je radila na svom obrazovanju.

- Govorili su mi, čak i meni drage kolege: "Ti imaš i lepe pesme i lepo pevaš, al' od tebe nema para. Eh, da su meni tvoje pesme i tvoja muzikalnost." Ali, vreme i kvalitet učiniše svoje. Moje pesme postaše evergrini, kako godine prolaze slušaju se sve više. I oni koji su govorili da od mene nema para žive od mojih hitova.

Iako je rođena u Beogradu 10. juna 1955. godine, Gocin pravi zavičaj je Istočna Srbija gde je sa majkom učiteljicom provela bajkovito detinjstvo.

- U Neresnici sam upoznala Izvorinku Milošević i njenu baku Stojnu, od koje sam naučila prve vlaške pesme. U nastavničkoj koloniji bilo je i Mađara, pa sam još odmalena postala poliglota. U ovim godinama, pored svetskih jezika, govorim i šatrovački, nidiš, šanzejk, tako da sa svakim imam neku varijantu iskrivljenog govora. Eto, naprimer, "Muzićka apoteka" bi na mom iskrivljenom bila "Mizučki ifituki".

- Mene često obuzima rima. Htela, ne htela, ja stalno nešto rimujem, naročito sa Izvorinkom. Taj odnos sa Izvorinkom nadmašio je sve rodbinske veze, to je više od rođene sestre. Drugarica moja iz nakmladih dana, vesela, vatrena, vedra, nasmejana, raspevana, razigrana - em milo, em šević, prezime je njeno, a ime svetom proslavljeno.

Malo ko u narodnoj muzici ima toliko masovnih hitova: "Ja ne mogu mila majko bez njega", "Zagrli me i oprosti", "Pusti me da nađem srcu lek", "Dobro jutro Šumadijo", "Jutros mi je ruža procvetala", "Nisi znao da me čuvaš", "Pustila sam da me miluje po kosi", "Pala ćuprija", "Zapiši u svom srcu"... I malo ko u narodnoj muzici nema problema sa sujetom.

- Toliko sam se naslušala muzike, da mi narodnjaci dođu samo jedan mali deo mog sveta muzike. Uživam u klasici, popu, roku, džezu, šlagerima, filmskoj muzici, u starom i novom.

- Od mlađih kolega naroćito sam volela pokojnog Tošeta. Ne znam da li je lepše pevao tu svoju pop muziku ili te makedonske pesme koje su mu u genima. Kad sam ga čula kako peva "Moj dilbere", pala sam s nogu. Ne samo da je pevao intonativno savršeno, nego i tako autentično sa svim stilskim ukrasima za jednu sevdalinku.

U Gocinim izjavama nema otrovnih reči, u Gocinim pesmama nema jeftine patetike i žalopojki.

- I kad pevam setne pesme ne ubijam tugom. Kod mene nema eksterema, pristalica sam mere. A moja mera staje u kompliment - vidno si čovek!

(Goran Milošević)