20 godina od smrti Dragana Tokovića: Sećanje na prvog jugoslovenskog kantautora

"U Novom Sadu, u Novom Sadu, ej,

Preporučujemo

u Novom Sadu, ej, ostadoh zbog tebe.

Oj Jelena, oj Jelice,

zagrli me, poljubi me.

Kraj tamburaša i dobrog vina, ej,

u Novom Sadu, ej, osatću kraj tebe.

Čim zora svane i sunce grane, ej,

u Novom Sadu, ej, šaljem ti poljupce.

U Novom Sadu, u Novom Sadu, ej,

ostaću kraj tebe, moj slatki anđele."

(Dragan Toković)

Ovo je narodnjačka himna Novog Sada iz pera, duše i grla Dragana Tokovića, jednog od prvih i najsvestranijih kantautora sa ovih prostora. Niko nije sa toliko žara ovekovečio Dunav kao što je Dragan Toković u svojim pesmama: "Rastao sam pored Dunava", "Dunave, moje more", Kraj Dunava koliba", "S one strane Dunava ima jedna garava", "Dunavom, Dunavom, sa svojom draganom" - čitav ciklus pesama o najvećoj evropskoj reci napisao je najeveopskiji autor sa ovih prostora.

Pevao je, svirao i komponovao i narodnu i zabavnu muziku. Svoje najlepše pesme podario je drugima, a neke pesme je i sam snimio i prvi otpevao. Još kao golobradi dečkić komponovao je pesmu "Ja prošetah kraj Morave", koja se danas tretira kao izvorna narodna pesma.

- Moja prva inspiracija je vezana za crkvu. Moj otac Spasoje je bio sveštenik, a ja sam već sa četiri godine pevao "Amin" i "Gospodi pomiluj" da ječi crkva. U ratu sam ostao bez oca, selio se sa braćom i sestrom, skrasio se u Kruševcu. Tu sam upoznao Đuricu Ćirkovića, u to vreme našeg najboljeg harmonikaša, koji mi je prvi rekao da sam rođen da budem pevač i kompletan muzičar - pričao je Dragan Toković u emisiji "Sabor" Studija B.

Dragan Toković (1932 - 2002) je bio pesnik, kompozitor, aranžer, pevač i svirač narodne i zabavne muzike. Svirao je klavir, bubnjeve, bas, harmoniku, džez, šansone, kancone, sirtaki, mađarsku muziku. Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenta, otvarao i zatvarao naše kafane i luksuzne noćne klubove u Bejrutu, Kairu, Parizu, Londonu, Njujorku. Pevao je šansone u društvu Šarla Aznavura i Žilber Bekoa.

- Toković je i moj idol. Malo je poznato da je on prvi svestrani kantautor sa ovih prostora. Sreo sam ga u "Topčiderskoj noći" i uverio se u njegovu pismenost i multikulturalnost. Nesebično nam je prenosio i svetska iskustva iz Amerike, Australije, Afrike. Toković je moj muzički otac, a koliko znam i Arsena Dedića i Tome Zdravkovića i još ponekih koji su imali talenta da pokažu svoje ja u muzici - kaže Rade Vučković.

Impresivan je spisak Tokovićevih besmrtnih pesama koje potpisuje kao autor i muzike i teksta: "Lela Vranjanka", "Zorice, Zorule", "Oj Safete, Sajo, Sarajlijo", "Volim da te volim", "Leti, leti, bijeli golube", "Šta će meni konji vranci", "Daj mi čašu rakije", "Ala mi je, pa mi je", "Zbogom moja ljubavi", "Nikog nemam osim stare violine, "Ne budi me rano", "Svadbe stižu jesen je", "Bolujem, tugujem", "Oženih se iz ljubavi puste", "Ja prošetah kraj Morave", "Sremice mlade sa pesmom rade", "Tamo oko Fruške gore", "Plovi lađa, plovi lađa", "Gružo, moja ružo bela", "Nema te više Alija", "Oj, Srbijo, zemljo voljena", "Šta je bilo, bilo je", "Plače moja violina", "Oprosti mi nano", "Cetinje, Cetinje", ...

Dragan Toković je kompozitor koji je bio veoma selektivan u izboru pevača svojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od jedne-dve Tokovićeve pesme. Najviše Tokovićevih pesama snimio je Zoran Gajić Grozdinac. Razumeli su se i u pesmi i u boemiji i u disidenstvu. Toković je voleo Gajićevo ležerno pevanje, taj divan spoj radijskog i kafanskog pevanja.

- Toković je ostavio pravo malo blago, pun kofer nesnimljenih pesama. Sećam se, odveo sam mu nekoliko svojih pevača, čuo ih je, i posle par taktova otvoreno im rekao - niste vi za moje pesme - pričao je Danilo Živković.

Dragan Toković, muzički otac većine ovdašnjih kantautora, preminuo je na današnji dan, 9. juna 2002. godine. Ostao je u senci svojih večitih hitova koje je narod već odavno prihvatio kao svoje.

(Goran Milošević)