14 godina od smrti kralja romske muzike: Tako je pevao i pričao Šaban Bajramović

"Kakvu ženu imam, bolje da je nemam,

Preporučujemo

koliko je lepa, to mi sada smeta.

Jao šta mi radi, jao šta mi radi,

što mi dušu vadi, što mi dušu vadi.

Oči zelene i njen vitki stas,

napraviće veliki belaj.

Udata je bila, ja to nisam znao,

da za njome plače jedno dete malo.

Ali jednog dana, eto ti belaja,

na ulici stalo jedno dete malo,

pa je majku zvalo, pa je majku zvalo."

(Šaban Bajramović)

"Kakvu ženu imam" napisao je, komponovao, otpevao i snimio Šaban Bajramović (1936 - 2008) i na romskom i na srpskom jeziku. Ovo je tek jedna od desetina pesama iz opusa kralja romske muzike koja je popularnost stekla tek u presnimljenoj verziji.

- Kakav kralj, ja sam srpski Ciga - nonšalanto je izjavio Šaban Bajramović u emisiji "Sabor" Studija B.

Bio je sirotinja u rodnom Nišu, dezerter iz vojske, osuđenik na Golom otoku, omiljeni pevač Indire Gandi, jedan od drset najboljih džez i bluz pevača na svetu po strogim kriterijumima magazina "Tajm".

Lako je zarađivao, još lakše trošio. Kitili ga najskupljim prstenjem, minđušama, narukvicama, dragim kamenjem, a on sve to spiskao na kocku.

Tokom poluvekovne karijere snimio je oko petsto pesama na dvadesetak singlova i tridesetak albuma, pisao stihove za svoje pesme, svirao nekoliko instrumenata. Snimao je za skoro sve diskografske kuće u bivšoj Jugi (Diskos, Jugoton, PGP, Suzi, Jugodisk, Melos). Komponovao je mnoge pesme za koje mislimo da su izvorne: "Maruška", "Barbara", "Geljan dade" ("Prokleta je Amerika"), "Dželi Mara po vašari" ("Mesečina, mesečina"), "Lele, lele" ("Ne idi od mene"), "Parno gras" (Beli konj), "I barval prudela čaje" ("Kiša pada devojko"), "Akaja rat" ("Ova je noć")...

- Najviše sam snimao za RTV LJubljana, nekoliko albuma sa pedesetak mojih najčuvenijih pesama. Kad sam počinjao, odbili su me u PGP-u sa obrazložrnjem da sam nekomercijalan. Kad sam postao zvezda, počeli su da me jure, a meni se nikad nije žurilo.

- Dobio sam poziv i od legendarnog Carevca da snimim nekoliko trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda. Ja zakasnim pet minuta i od snimanja nije bilo ništa.

Šabanova ležernost je plenila, Šabanova psovka je krepila dušu. I u Šabanovu laž se verovalo. Sećam se muka muzičkog urednika Radio Šapca da ga privoli da peva na "Raspevanoj jeseni".

- Šabane, je l' sigurno dolaziš?

- Umro ti meni ako ne dođem.

I nije došao, al' se niko nije naljutio.

- Voleo je da se slika kraj "merdže", a plašio se vožnje. U Beograd je često dolazio autobusom. Pozove me telefonom, kaže dolazim u Beograd, a ne kaže ni kad ni gde. Dešavalo se da uđe u pogrešan autobus, prespava ceo put, izađe u Negotinu i traži taksi do centra Beograda - priča kompozitor Boris Maćešić.

- Odvezao sam ga da sahrani kuma. Prilazi kumi, izjavljuje saučešće, pita od čega je umro kum. Kuma kaže od zapaljenja pluća. A Šaban će onako utešno, kao iz topa: "Dobro je kad nije rak." Jedva sam sakrio smeh, a tek kasnije sam shvatio da je hteo da kaže dobro je što se kum nije mučio.

Upitah jednom Šabana Bajramovića odakle šta mu izviru sve te pevljive melodije i stihovi i šta mu znači ono "Kići, kići, ale, ale, ćići".

- To ni na srpskom ni na ciganskom ne znači ništa, tako mi došlo!

Živeo je samo za danas, ne dočekavši već dodeljenu nacionalnu penziju. Preminuo je na današnji dan, 8. juna 2008. U rodnom Nišu je dobio spomenik i bulevar. Među donatorima su bili i Brega i Kusta i mnogi znani i neznani. I kako to kod nas biva, više ga poštuju mrtvog nego živog.

(Goran Milošević)