Bivši roker Miša Marković komponovao je megahitove folka: Najteže je stvoriti nešto što je originalno!

"Uz tebe sam htela ljubav biti,

crne oči mesto vina piti,

Preporučujemo

uz tebe sam htela ostariti,

uz tebe sam htela ostariti.

Jutro je, jutro je,

kad te nema bolje da se

nisam ni probudila,

nema nesta na jastuku

koje nisam ljubila,

željo moja, željo moja,

željo moja.

Uz tebe sam htela ljubav biti,

u grudima svoju nežnost kriti,

uz tebe sam htela ostariti,

uz tebe sam htela ostariti.

Uz tebe sam htela ljubav biti,

cvećem našu kuću ispuniti,

uz tebe sam htela ostariti,

uz tebe sam htela ostariti."

(Miša Marković - R. Stefanović)

- "Jutro je" je ubedljivo najveći hit u Nadinoj karijeri. I tada sam joj govorio da će celog života moći da živi samo od te pesme. Snimala je Nada kasnije i neke trendaške pesme, ali se nije približila ovakvom hitu - pričao je Miša Marković u Muzičkoj apoteci.

- "Jutro je" je moderna a jednostavna pesama bazirama na srpskom folkloru, bez ijednog grčkog, španskog ili turskog takta ili harmonije. Najteže je napraviti nešto što je originalno a jednostavno. Čovek koji ume nešto da kaže ućiniće to sa malo reči, tonova i akorda. Lepota je u jednostavnosti izraza - to sam naučio od mog profesora dizajna.

Miša Marković (1949 - 2020) je dete sa beogradskog asfalta poraslo na rokenrolu i Radio Luksemburgu. 60-ih godina je pevao i svirao u rok grupi "Lavovi", skidao hitove Rolingstonsa i Bitlsa.

- Već sa jedanaest godina imao sam stotinak napisanih pesama, mojih pesama. Kada je krenula ekspanzija domaće muzike i kada sam se priklonio tom talasu, zapitao sam se kako je moguće da su te pop i rok pesme tako melodične i da imaju neku nit u toj melodijskoj liniji sa našim folklorom. Onda sam shvatio da svi folklori imaju izraženu melodiju, pa sam se udubuo u analizu i zakljućio da je devedeset odsto rok muzike zasnovano na nacionalnom folkloru.

I u zabavnim pesmama Miše Markovića iz 70-ih ("Ti nisi moje sunce", "Fešta", "Zašto živiš sama", "Muzika ostaje", "Ja te zovem", "Šta je s tobom") ima mnogo više naših narodnih motiva nego u današnjem modernom folku.

- I Bob Dilan je folk kompozitor koji je svoje hitove zasnovao na svom folkloru, na kantri muzici. Kad sam počeo da pevam i komponujem zabavnjake, trudio sam se da ubacujem naše folklorne motive tako što sam u aranžmanima pravio uvodne delove bliske narodnjacima po melodijskoj liniji.

- Ubacujući te folk elemente na moje zabavnjačke ploče, čekao sam trenutak kada ću moći da svoje ideje sprovedem do kraja. Želeo sam da stvorim srpsku nacionalnu muziku baziranu na našem folkloru. Na moju žalost, tada sam shvatio da kasnimo u tom muzičkom identitetu za Grcima, Italijanima, Špancima, Meksikancima, da bolujemo od kompleksa niže vrednosti.

Miša Marković je pre pola veka bio jedan od vodećih pevača novog talasa srpskih pevača zabavne muzike, zajedno sa Zlatkom Golubovićem, Draganom Antićem, Radmilom Mikić, Vanjom Stojković. Zabavnjačka karijera Miše Markovića bila je puna kontrasta: i pored bojkota u medijima bio je izuzetno popularan u narodu.

- Bio sam jedan od najtiražnijih pevača PGP-a, izazivao delirijum oduševljenja naročito u srpskim gradovima. Kada sam doživeo da me milicija razdvaja od obožavateljki, rešio sam da prestanem da pevam. Posle 12 godina zabavnjačke karijere, muzički urednik PGP-a Đorđe Debač mi nudi studio za snimanje sledeće ploče, a ja već čvrsto rešio da prelazim u narodnjake, i to kao kompozitor.

- Shvatio sam da kao jedinka ne mogu da ostvarim moje zamisli na polju srpske nacionalne muzike i da sve te pesme koje ključaju u meni treba da podelim na razna mesta i na razne izvođače. Moji roditelji su iz užičkog kraja. Letnje i zimske ferije sam provodio u tom bajkovitom perivoju.

- Prva narodna pesma koja me naježila je "Oj, ora je, ora je" koju su pevali kosači na Zlatiboru. To srpsko pevanje naših nepismenih predaka u višeglasju i danas me dirne u kosti.

Početkom 80-ih narodna muzika je dobila autentičnog stvaraoca, hitmejkera sa najmanje promašaja. Svaka druga Mišina pesma je veliki hit: "Jutro je", "Zovem te, zovem" (Nada Topčagić), "Srce je moje violina" (Lepa), "Ej, Branka", "Svirajte mi tiho, tiše" (Toma), "Lažu da vreme leči sve" (Miroslav), "Stavi ruzmarin ispod jastuka" (Merima), "Recite mu da ga volim" (Brena), "Pamtim još" (Hanka), "Šta će mi šalvare" (Vera Ivković), "Koliba kraj puta" (Goca Lazarević), "Tecite, suze tecite" (Radiša), "Šta će meni vino" (Zoran Kalezić), "Kunem ti se životom", "Eh, da je istina" (Vesna Zmijanac), "Ja ne znam gde je ona", "Il' me ženi il' tamburu kupi" (Meho), "Evo zora je", "Evo već je Božić" (Zorica Brunclik), "Zumbuli cvatu" (Zorica Marković), "Dajte mi daire" (Usnija), "Oj Srbijo lepotice" (Gedža), "Sve ti praštam" (Marinko)...

- Počeo sam i da komponujem i da sviram i da pevam kada sam imao desetak godina. Muzika je moja elementarna potreba, a pošto sam roden u siromašnoj porodici najlakše mi je bilo da dođem do gitare. Uvek se nasmejem kad pomislim koliko moji roditelji nisu imali osećaja za našu muzikalnost.

- Mom starijem bratu su kupili harmonku, koji je inače antitalenat za muziku, i još ga dali na časove. Nije mi bila suđena harmonika, a ko zna dokle bih dogurao da sam se pored gitare latio i harmonike.

- Ja znam unapred šta će da bude hit, prepoznao sam svaki od mojih stotinak hitova. Ne znam da objasnim kako neko ne zna da prepozna hit a profesionalno se bavi muzikom. Ako sam upotrebio maksimum emocija u stvaranju pesme, nema šanse da ne bude hit.

(Goran Milošević)