Raša Pavlović, folk arhivar: "Sačuvati i oživeti staro je više od posla, to je misija"

"Moj život prolazi, odmiče dan po dan,

Preporučujemo

mladosti mojoj kraj je tu, prolazi kao san,

zašto su kratki svi, ti dani mladosti,

zastani, zastani, pričekaj, još malo starosti.

Stanite dani, stanite noći, stanite godine,

hoću da živim, da srcu svome ispunim želje sve.

Sećam se onih dana kada sam bio mlad,

najlepši behu dani ti, srećan sam bio tad,

mladosti nema više, jesen života je tu,

mladosti, zašto si otišla i odnela sreću svu.

Kao vihor brzo prođoše najlepši dani ti,

tako i mladost moja brzo prolazi,

sva blaga ovog sveta za mladost dao bih ja,

zastani, zastani, pričekaj, starosti prokleta."

(Mile Ivanović - Rajko Ivanović)

Ovo je jedna u nizu presnimljenih pesama iz opusa Raše Pavlovića. Pesmu je 1971. godine komponovao, otpevao i prvi snimio Mile Ivanović, uz gitaru i ansambl Dragoljuba Kitića i uz prelepe stihove neizvikanog pesnika Rajka Ivanovića (pisca "Pastirice"). Mile Ivanović je pesmu doneo onako opušteno, lenjo, neobavezno, kao i mnogi samouki kompozitori tog doba. I pesmu je naslovio lenjo, u dve reči, "Život prolazi".

Pesma je ušla u kafane, počeli su da je pevaju i Miletove kolege. 1983. godine Mile Ivanović je snimio i drugu, sporiju verziju pesme na Jugotonovom LP-iju uz ansabl Zorana Pejkovića. Kad je cunami turbo folka počeo da čisti narodnjačke sentiše, 1996. godine pesmu je presnimio Raša Pavlović u muzičkoj režiji Dragana Aleksandrića i dao joj pamtljiviji naziv "Stanite dani, stanite noći".

- "Stanite dani, stanite noći" sve više postaje moja interpretativna lična karta, pesma bez koje je nemoguće zamisliti moj nastup. To je prava poema o prolaznosti života, dugo sam je pevao, a onda me žena nagovori da je presnimim - priznaje Raša.

Raša Pavlović je svojom interpretacijom produžio vek desetinama starih izvornih i novokomponovanih pesama. 1993. godine presnimio je i pesmu "Svud me diraj, al' u srce nemoj" koju je 1972. prvi snimio Toma Jovanović.

- Tu pesmu je komponovao Aca Šišić. Kad sam počinjao diskografsku karijeru, ta pesma je bila ozbiljan hit da bi se kasnije zaboravila. Bukvalno sam je izbunario, otpevao na svoj način, snimio uz ansambl Zorana Vlajića, naravno uz saglasnost legendarnog violiniste. Kad sam ga pitao da mi da dozvolu da presnim pesmu, samo mi je rekao: "A, što pitaš?"

Sličan uspeh je postigao i obradom pesme Vite Životića "Livada je moja uspomena" koju je 1964. prva snimila Sida Marković. I ova pesma je postala trajni radio snimak zahvaljujući Rašinoj interpretaciji.

Legendarnu pesmu Dragiše Nedovića "U lijepom starom gradu Višegradu" snimio je Raša za arhivu Radio Beograda, sa autentičnim tekstom koji otkriva poentu - devojku Kiku u koju je Dragiša bio zaljubljen. U Rašinoj verziji vraćena je strofa koja je izbačena u prvoj verziji Himze Polovine:

"Ustaj, isprati me, moram da putujem,

u Srbiju idem, svome rodnom gradu,

za tobom ću Kiko mnogo da tugujem,

zašto sam te samu ostavio mladu."

Raša je jedan od retkih pevača koji u osmoj deceniji života presnimava i pesme koje se pamte po Safetovoj interpretaciji: "Sjetuje me majka", "Pozdravi je sunce milo", "Prolazi jesen", "Jablani se povijaju"...

- Prijaju mi poređenja sa Safetom, ali ja pevam na svoj način, svojom bojom i intonacijom. Drago mi je da je to i Safet primetio, pomenuvši u svom intervjuu "jednog iz Kraljeva".

- Još mi je draže što me ne napušta entuzijam. Sve dok me služi ovaj moj pisak trudiću se da ovekovečim ovo naše narodno blago. Izbunariti neku lepu pesmu, snimiti je za arhivu i spasti od zaborava, to je mnogo više od posla, to je misija čuvara lepe pesme.

Poslušajte neke od Rašinih obrada i arhivskih snimaka, poslušajte i prve verzije, zbog kojih je Raša možda i zapostavio neke lepe pesme sa svojih prvih ploča.

(Goran Milošević)