Kako je jedna Tomina pesma podigla Mehu Puzića: Pola veka pesme "O majko, majko"

"Poslednji put ti kažem zbogom,

zbogom ljubavi,

Preporučujemo

sutra nek' moje srce plače,

umiru naši sni.

Prokleta bila sudbo moja,

sudbino moja zla,

o majko, majko, što me rodi,

kad sreće nemam ja.

Krčmaru stari daj mi vina

da se napijem,

svirajte tiho tamburaši

pesmu rastanka.

U krčmi više nikog nema,

zora je svanula,

kraj mene stari Ciganin drema,

ne svira tambura."

(Toma Zdravković)

Ušao je Toma krajem 60-ih u krug nadolazećih kafanskih pevača u Beogradu. Zacario je i u "Gradskom podrumu", u najstrožem delu grada kod Doma sindikata, jedinoj kafani koja je tih godina radila do četiri ujutro. Bio je to početak i jedne velike estradne karijere, ali i početak jedne velike depresije iz koje će nastati pesme za sva vremena.

- Oko mene najveće zvezde, fudbaleri, glumci, političari, televizijske face. Dolazile su da me slušaju i moje kolege koje su već imale neki veliki hit i svoj šou na televiziji. A ja sam i dalje bio samo odličan kafanski pevač koji je noćima trunuo u nekakvom "Podrumu", pa makar i u centru Beograda - jadao se "estradni Karamazov".

- Tad sam počeo i da pijem, i to ne iz neke unutrašnje potrebe. Prosto, bilo mnogo ljudi a vreme bez kraja, svi bi da popiju sa mnom. I posle fajronta, u četiri ujutro, niko ne diže sidro, uvek slavlje. Malo se klopa, malo više pije, a najviše uživa u muzici. Konobari, muzika i gosti - svi zajedno!

Kad je Toma i definitivno postao kralj kafane, kad je postao obeležje "Gradskog podruma", počele su da ga pritiskaju najveće depresije. Sećao se pokojne Slavice, kajao se zbog raskida sa Olgicom, nedostajalo mu dete, čeznuo za majkom, maštao o slavi koja mu je bila pred nosom.

- Počeo sam da pijem više nego što sam mogao da podnesem, počeo sam i da kockam. Sa upravnikom "Gradskog podruma" zalepio sam se za barbut. Na prvom bacanju ulovio sam moju mesečnu platu. A onda sam išao sam, svuda gde su se bacale kockice.

- Upao sam u vrtlog strasti, nisam primećivao da li sam dobijao ili gubio. Kad sam potrošio i zadnje pare koje sam bio uštedeo za kupovinu stana, praznog srca i praznih džepova vratio sam se u kafanu kao da se ništa nije desilo.

Tomine mračne slutnje pretočile su se u pesme crnjake, u proklinjanje života i sudbine. Baš kao poručena, tih dana kad je ostao sam sa svojom tugom, Tomi je stigla u posetu majka Kosara.

- Kad sam video majku, slomio sam se. Dolazii mi majka, moje najdraže biće, a ja već neki Beograđanin na glasu, neki kralj kafane, a nemam ni dinara u džepu. Možda sam imao od koga da pozajmim, al' me bilo sramota. Kroz glavu mi je prozujalo - nemam sreće u ljubavi, slava mi izmiče, a sad nemam sreće ni u kocki.

- Pitao sam se čime da obradujem majku, šta da joj kupim? Bauljao sam ullicom i glasno pričao sa sobom: "O, majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja". Sve se u toj pesmi pomešalo - i Olgica i naša Žaklina, i majka Kosara i kocka.

Kad je Toma napisao i ispevao celu pesmu, nikako se nije video u njoj. Zvučala mu je suviše seljački i banalno, pa nije ni pomišljao da je snimi na svojoj ploči.

- Na "Ilidži" 1969. upoznao sam Mehu Puzića. Nije prošao dobro na festivalu, a imao je već neloliko snimljenih ploča, falio mu je hit. Kad sam mu otpevušio "O majko, majko", Meho se mučenik prvo zaledio, a onda je skočio i počeo da me ljubi i viče: "Daj mi tu pesmu, daj mi je!"

1. septembra 1969. godine Meho Puzić je objavio singlicu sa četiri pesme ("O majko, majko", "Volim majko siroticu", "Daruj mi noć, daruj mi tren" i "Iskrena ljubav") uz pratnju ansambla Ace Stepića. Singlica je prodata u fantastičnom tiražu od 700000 primeraka. Bila je to do tada najprodavanija ploča u istoriji jugoslovenske diskografije. Još jednom se pokazalo da najbolje prolaze pesme koje zvuče šlagerski, sa nekoliko pamtljivih stihova u dva-tri tona.

Tako je i Meho Puzić pronašao svoj teren. Nije bio sevdalija u rangu Safeta, Zaima ili Himze, ali jeste bio narodski čovek koji je imao širinu veću i od bosanskog sevdaha.

1974. godine "O majko, majko" snima i Toma Zdravković na albumu produkcije "RTV Ljubljana" uz ansambl Dragana Tokovića. 1983. godine "O majko, majko" snima i Tozovac na svom kompilacijskom albumu sa najlepšim pesmama o majci.

(Telegraf.rs)